Isplati li se navodnjavanje? Donosimo okvirne kalkulacije po hektaru

Zima nam je davno stigla, još jedna sezona je iza nas, a mnogi poljoprivrednici uveliko prave planove za narednu proizvodnu godinu. Rade se kalkulacije troškova đubriva, semena, zaštite i navodnjavanja, kao i procene ukupne isplativosti proizvodnje. Jasno je da planiranje zahteva dobru pripremu i jasno definisan plan rada, jer samo takav pristup može garantovati uspeh.

Ukoliko razmišljate o uvođenju navodnjavanja, priprema je relativno jednostavna. U zavisnosti od kulture koju planirate da gajite, izrađuje se projekat sistema, hidraulički proračun navodnjavanja (koji zavisi od izvora vode i njegove izdašnosti), kao i sama instalacija sistema.

"Svaki poljoprivrednik koji želi da optimizuje proizvodnju, poveća prinose i smanji troškove mora razmišljati o ulaganju u sisteme za navodnjavanje. Oni nisu tu da povećaju troškove, već da obezbede siguran, stabilan i veći prinos", ističe Ivica Aleksandrov, produkt menadžer kompanije Pipelife Srbija.

Cilj su stabilni prinosi iz godine u godinu

On dodaje da je prilikom izbora sistema za navodnjavanje najbolje konsultovati se sa stručnjacima, koji uzimaju u obzir sve relevantne parametre i potrebe određene kulture. Postoje određene zakonitosti koje se moraju ispoštovati kako bi sistem bio adekvatno prilagođen proizvodnji i donosio dodatnu vrednost u vidu stabilnih prinosa.

"Dešava se da u jednoj godini ostvarite 8 t/ha kukuruza jer su vremenski uslovi bili povoljni, sledeće godine 5,5 t/ha, a onda ponovo drugačiji rezultat. Cilj navodnjavanja je da se približite potencijalu prinosa kulture – na primer, FAO grupa kukuruza koja ima potencijal od 13 do 17 t/ha - i da te prinose ostvarujete kontinuirano", objašnjava ovaj stručnjak i naglašava da upravo u tome leži odgovor na pitanje zašto ulagati u navodnjavanje.

Koliko košta navodnjavanje hektara kukuruza?

Kao primer ratarske proizvodnje analiziran je Pipelife sistem navodnjavanja "kap po kap" na jednom hektaru kukuruza. Ukupna investicija u prvoj godini iznosi 900 evra sa PDV-om. Sistem se sastoji od glavnog cevovoda (lay flat), sistema za filtraciju (disk filter) i fertirigaciju, kao i laterala - traka "kap po kap" koje se postavljaju u svaki drugi red, na razmaku od 140 cm. Rastojanje između kapaljki može biti 30 ili 40 cm, sa protokom od 0,8 l/h, 1,0 l/h ili 1,2 l/h po kapaljki.

To je, precizira, inicijalno ulaganje u prvoj godini. U svakoj narednoj sezoni ulaže se samo u laterale, odnosno trake "kap po kap". Potrebno je oko 7.200 m po hektaru, što znači da je godišnji trošak u narednim godinama oko 300 € + PDV. Glavni cevovod, filtracija i sistem za fertirigaciju, uz pravilno održavanje, mogu se koristiti dugi niz godina.

Isplativost se ne meri jednom sezonom

Isplativost sistema za navodnjavanje ne računa se kroz jednu godinu, već kroz duži vremenski period.

"Kada poljoprivrednik kupi traktor radi unapređenja proizvodnje, njegova amortizacija se računa godinama. Zamislite da se gleda samo koliko je uloženo i koliko se vratilo u jednoj sezoni", objašnjava Aleksandrov.

Kod navodnjavanja situacija je često i povoljnija - kod pojedinih kultura sistem se može isplatiti već u prvoj ili drugoj godini. Navodnjavanje ima ulogu u svim fenofazama razvoja biljaka: od nicanja i klijanja, preko razvoja korenovog sistema, do efikasnijeg usvajanja hraniva putem fertirigacije. Treba imati u vidu da je sadržaj vode u biljkama veći od 70%, a kod nekih kultura i znatno viši.

"Čak i kada su tržišne cene niske, uvek je bolje imati 15 t/ha nego 7 t/ha."

Primer iz intenzivne povrtarske proizvodnje

Kod povrtarskih kultura kalkulacija je nešto drugačija. Kao primer je uzeta proizvodnja industrijskog paradajza na jednom hektaru.

Za parcelu dimenzija 100 × 100 m koristi se lay flat cev u dužini od 100 m kao glavni vod. Neophodna je i filterska stanica sa sistemom za prihranu, koja je modularna, prenosiva i može se koristiti na drugim parcelama i za druge kulture. Sistem uključuje i sav potreban spojni materijal.

Za traku "kap po kap" potrebno je oko 6.800 m po hektaru, pri razmaku između redova od 150 cm. Ukupni trošak sistema za navodnjavanje u ovom primeru iznosi 1.290 € + PDV.

"Prosečni prinosi paradajza su od 80 do 100 t/ha. Gazdinstvo za koje je rađena ova kalkulacija ostvarilo je 108 t/ha, uz otkupnu cenu od 0,17 €/kg, što daje prihod od 18.360 €“, navodi naš sagovornik i dodaje da se u narednoj godini ulaže samo u trake "kap po kap", dok se ostatak sistema koristi dugoročno.

Kako do kalkulacije "kap po kap"?

U zavisnosti od veličine sistema i njegove namene, razlikuju se i projektovanje i sama realizacija

"Od ideje do gotovog projekta često je potreban samo jedan dan. Međutim, bez tačnih podataka ne ulazimo u izradu kalkulacije."

Neophodni podaci uključuju katastarske parcele, položaj i izdašnost izvora vode, kulturu i starost zasada, broj redova, kao i razmake u redu i između redova. Na osnovu toga izrađuje se precizna kalkulacija sistema "kap po kap".

Ugradnja sistema zavisi od toga da li je poljoprivrednik izvodi samostalno ili angažuje ovlašćene servisere. U praksi se mnogi odlučuju za samostalnu ugradnju, jer je sistem jednostavan za montažu i većinom se ručno spaja. Naravno, nije isto postavljati sistem na 40 hektara voćnjaka, gde se koriste teške mašine ili na jedan hektar industrijskog paradajza, gde se kompletan sistem može postaviti za jedan dan.

Dragana Padejski: Uz podzemno navodnjavanje do 14 t/ha kukuruza

Zaključak je jasan: sistem za navodnjavanje je jednostavan, funkcionalan i izuzetno isplativ, pod uslovom da se poštuju tehnički standardi i precizni proračuni, uz obavezne konsultacije sa stručnjacima.

Ako i vi planirate da navodnjavate svoje parcele, opremu možete nabaviti i kod ekskluzivnog distributera za Srbiju, kompanije Agrimatco doo Novi Sad. Za sve informacije i konsultacije Ivica Aleksandrov vam je na raspolaganju. Pozovite ga na broj telefona 060 039 01 23.

Ukoliko želite da dobijete neobavezujuću i informativnu ponudu za navodnjavanje, odgovorite na nekoliko pitanja ispod i predstavnik kompanije Pipelife će vas kontaktirati.