Izolovana sela Nove Varoši - šipražje, divlje životinje i poneki stari meštanin

Planina Zlatar koja je poznata po vrlo promenljivom raspoloženju klimatskih prilika je dom Srećka Drobnjaka (75) koji u trošnoj kući živi od male penzije, tri krave, dve junice i, od jesenas, troje teladi. U kući, staroj oko 150 godina, u skorijoj prošlosti je živelo 21 lice koje se brinulo o stadu od 150 ovaca, šest do sedam krava, četiri vola, 15-16 junadi i dva konja.

Prvi komšija, tada mladom Drobnjaku bio je njegov rođeni stric u čijem domu je živelo 27 ukućana. Nekada je Trudovo brojalo preko 300 meštana, dok danas u celom selu ima svega 19 žitelja, od kojih veći deo pripada izrazito starijoj populaciji kojoj je često potreban lekarski pregled.

Priča jednog gorštaka: Posećuju ga divlje zveri, a njegov karantin su obronci planine

"Često je bila u školi igranka, skupi se veliki narod iz svih sela, ne možeš da se mimoiđeš. Kad bi mogao sad da obiđeš ovo ovde, da vidiš kako je sve to zaraslo, iz kuće raste, uhvatio bi se za glavu. Čemu onda da se nadaš?", pita se naš sagovornik koji je tek izašao iz bolnice u Novoj Varoši dalekoj oko 20 kilometara.

Turizam Zlatara nije obuhvatio sva sela

Mesna zajednica Jasenovo, kojoj pripada selo Trudovo, bila je nekada poznata po trgovini i industriji.

"Što si mogao da nađeš i kupiš u Jasenovu, to nisi mogao da nađeš u Beogradu. Od Jasenova danas nema ništa. Ostale samo građevine i to ti je sve. Močioci su bili zaostali od Jasenova ko zna koliko, ali sad imaju prodavnicu, školu, crkvu, ceo vek su ispred nas", priča sagovornik od kog saznajemo da u pojedinim zaseocima koji nose imena po porodicama koje su tu vekovima živele - više nema nikoga.

Ljude, koji su rođeni u Trudovu, na padinama Zlatara i koji su tu proživeli detinjstvo pa otišli trbuhom za kruhom, ni ne zanima šta se dešava sa imanjem. Turizam ove planine koji je u procvatu, zaobišao je ovo selo i njegove stanovnike - verovatno zbog neasfaltiranog, zemljanog druma, čestih nestanka struje, izostanka vodovodne mreže. Tu su i zaleđeni izvori tokom zimskih perioda i borbe sa divljim životinjama koje naseljavaju zapustele delove mesta. To su samo neki od mnogih problema koji odbijaju doseljenike, a s kojima se bore preostali stanovnici ovog mesta.

"Meni je prodavnica u Novoj Varoši, ne mogu drukčije. Uzmem taksi ako može da dođe, a kad ne može, šta ćeš", kaže Drobnjak i dodaje da nema tu više ni krađe šume.

"Sejala omladina krompire, videla da nema ništa od toga, i otišla kojekude", govori nam sagovornik pokazujući utrine i solila koja su danas tlo na kom raste šipražje, obronke na kojima se nekad gajila heljda, zob i ječam zarasle u paprat, njive na kojima su rasli krompir, luk, cvekla i šargarepa koja se za dan prodavala u Beogradu i Podgorici, a danas je deo guste šume, dok se skorašnja zamisao o uzgoju malina koje odlično uspevaju u tom kraju još uvek nije realizovala.

"Komšija, od kako mu je supruga preminula, ne seje ništa, a ja ponešto, i to malo. Ove godine ne znam da li ću i to moći. Malo nešto kod ove stoke uzmem", priča naš sagovornik koji posle služenja vojnog roka nije imao u planu da ostane u selu. Međutim, problem za problemom nagnao ga je da nastavi život u surovim prirodnim uslovima i, kako kaže, "ostane u selu na svoju nesreću".

Sedam meseci zime

U tom kraju voće tek cveta u maju jer se snežne padavine mogu protegnuti do juna, tvrde mnogi meštani. Iako nadležne službe iz Nove Varoši čiste seoske puteve, ipak vremenski uslovi njihov rad minimalizuju te žitelji moraju sami da "pronalaze" puteljke kroz zidove snega koji mogu da budu i 130 centimetara visine.

Poštar koji dolazi do svakog žitelja Trudova mora da nosi lopatu i pročisti smetove zimskog omotača kako bi stigao do svog odredišta.

"Čistio je dok nije našao moj trag, pa otud dođe i donese penziju meni i komšiji Milojku. Jedva se vratio posle na put."

A kako izgleda zima u ovom selu, možete pogledati u ovom snimku:

Međutim, surovija je zima za Drobnjaka koji ovde živi.

"To su brda, čoveče! Odrao sam se ovuda čisteći. Da nisam imao kod štale bala sena, sve bi mi 'polipsalo'. Dok očistim tamo i položim, i vratim se, od očišćenog nema ni traga od nanosa snega. Sve zatrpano", objašnjava nam sagovornik koji je tako i zaradio upalu pluća čisteći svojih 300 metara staze kako bi stigao do štale.

Nemilost životnih uslova i nedostatka infrastrukture otežavalo je spasiocima da dopru do našeg sagovornika i odvedu ga u novovarošku bolnicu. Brigu o desetak grla stoke preuzeli su meštani. I danas, iako treba da miruje u toplom, Srećko Drobnjak radi jer nema ko drugi.