Izostale olakšice zbog prošlogodišnjeg grada

Za samo nekoliko minuta, mnogi proizvođači iz Zrenjanina prošle godine ostali su bez letine. Pšenicu je grad požnjeo, na mnogim njivama suncokreta nije bilo uopšte, a rod kukuruza je desetkovan.

Stradale su i njive pod voćem i povrćem. Nejveće štete imali su stanovnici Mihajlova, Elemira, Melenaca i Aradca.

Šteta od 900 miliona dinara

Danima su poljoprivrednici i komisije obilazili njive i popisivali štetu. Zaključeno je da su usevi stradali na oko 9.500 hektara. Nadležni su procenili da je šteta od grada oko 900 miliona dinara. Zrenjaninska lokalna samouprava i Sekreterijat za poljoprivredu obećali su pomoć.

"Molbu smo pisali i predali 20. jula 2016. godine. Odogovor na nju nikada nismo dobili. Od nas su tražili da sastavimo neki plan sanacije šta bi gradska vlast mogla da preduzme kako bi nam pomogli da smanjimo štetu koja je nastala. Ispred udruženja smo sastavili neki predlog mera. Tražili smo da se odbije porez na imovinu i na zemlju, da nam se izađe u susret kada je u pitanju gorivo, da nam se odloži otplata kredita koje imamo kod banaka. Imali smo i predlog da se 100 miliona dinara, koji su namenjeni za atarske puteve, prebaci za naknadu štete proizvođačima koji su je pretrpeli. Tu nam je gradonačelnik odgovorio da je to protivzakonito i da to ne mogu da rade. Sve je ostalo na tome. Niko nas više nije kontaktirao na ovu temu proteklih godinu dana", kaže Stevan Radovančev, predsednik Udruženja poljoprivrednika Zrenjanin.

Grad odneo letinu, a doneo nova zaduženja

Šteta od grada iz prethodne godine osetiće se na kraju ove proizvodne sezone, kažu ratari, a njihovo mišljenje dele i povrtari.

"Obećana nam je pomoć iz Opštine. Sa gradonačelnikom sam lično pričao. Ništa od obeštećenja i pomoći nije bilo. Popunjavali smo neke formulare za štetu koju smo pretrpeli. Navodno je bilo reči da će oni to amortizovati da li kroz đubrivo, seme, porez. I ništa se od toga nije desilo. Morali smo da uzimamo kredite da bismo ove godine zasnovali proizvodnju. Drugo rešenje nismo imali. Mi moramo da radimo. Od ovoga živimo. Sad su nam krediti malo veći u odnosu na prošlu godinu", objašnjava Ivan Berar, poljoprivrednik iz Melenaca.

Janoš Balint, proizvođač iz Mihajlova na čijoj su parceli lane bili predstavnici grada Zrenjanina i Pokrajinske vlade kaže da je morao da uđe u nive kredite, kako bi krenuo sa proizvodnjom:

"Problem je što prošle godine nismo ostvarili prihode na koje smo računali, a sada se većina nas proizvođača dodatno zadužila. Neki dobavljači su mi izašli u susret. Na primer, sistem za navodnjavanje kap po kap nisam platio odmah prilikom postavljanja, nego ću to platiti kasnije. Konkurisao sam i kod Pokrajine za folije. Da problem bude još veći, trenutno su cene povrća koje imam jako niske. Prodajem karfiol na veliko za 30 dinara. Kelerabu sam jedva uspeo da prodam po 10 dinara. Krastavci su 20 dinara. Možda ću uspeti da pokrijem troškove proizvodnje. I to jedva. Sreća je jedino što imam papriku iz plastenika koja je jako lepa i kvalitetna i koja ima i lepu cenu".

Bez odgovora iz Pokrajine i Republike

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić rekao je da se lokalna samouprava obraćala institucijama koje su hijerarhijski iznad Grada. Odgovore na zahteve da se pomogne poljoprivrednicima nikada nisu dobili ni iz Pokrajine, niti iz Republike.

"Mi smo uspeli da popišemo svu štetu. Angažovali smo i geometra i sturčna lica i sa tim smo izašli pred Pokrajinu i Republiku. Grad Zrenjanin u budžetu nije imao predviđena sredstva za takvu vrstu isplate. Porezi su uglavnom republički i pokrajinski prihodi, koji se ubiraju od naših građana. Sa predlogom da se poljoprivrednicima otpišu porezi i naknade za navodnjavanje i odvodnjavanje smo išli prema višim organima vlasti. Na žalost, do sada nemamo povratnu informaciju da je nešto pozitivno rešeno. Mi se trudimo i pokušavamo da budemo servis naših poljoprirednika i pomagaćemo na svaki način koji je u zakonskim okvirima", tvrdi Janjić.

Foto: Jasna Bajšanski