Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković u uvodnom obraćanju na trećoj sednici Nacionalnog saveta za klimatske promene izjavila je da je izrađen nacrt Zakona o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u okviru IPA projekta iz 2012. godine.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković u uvodnom obraćanju na trećoj sednici Nacionalnog saveta za klimatske promene izjavila je da je izrađen nacrt Zakona o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u okviru IPA projekta iz 2012. godine, čiji je cilj uvođenje obaveze monitoringa i izveštavanja o emisijama gasova sa efektom staklene bašte iz industrijskih postrojenja.
Ovaj Zakon prvi je zakon u oblasti klimatskih promena, čime počinje da se zakonski uređuje oblast, dok je usvajanje zakona planirano za 2016. godinu. Ona je, otvarajući sednicu, navela da je cilj tog skupa analiza aktivnosti i postignutih rezultata u 2015. godini u oblasti klimatskih promena, kao i konsultacije po pitanju planova za 2016. godinu.
"Težnja je da se unapredi rad u oblasti klimatskih promena i učini još transparentnijim i efikasnijim i kreira na način da ispuni potrebe, sa aspekta zahteva međunarodne zajednice, procesa harmonizacije nacionalnog sa EU zakonodavstvom, ali i održivog i konkurentnog razvoja privrede u Republici Srbiji", rekla je Bogosavljević Bošković.
Ministarka je istakla da su izrađeni Prvi dvogodišnji ažuriran izveštaj i Druga nacionalna komunikacija obaveza Srbije prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, dodajući da oni predstavljaju obavezu prema međunarodnoj zajednici, ali takođe i obavezu prema nama samima. Bogosavljević Bošković je navela da ova dokumenta daju presek stanja po pitanju emisija gasova sa efektom staklene bašte, očekivani trend emisija u periodu do 2020 i 2030. godine, ali i opcije smanjenja istih kako bi se Srbija pridružila putu razvoja sa smanjenjem emisija gasova sa efektom staklene bašte, što je sve više zahtev međunarodne zajednice i uslov konkurentnosti privrede, posebno nakon Konferencije u Parizu.
"Prepoznajući značaj uticaja promena klime i pravovremenog prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za nacionalni razvoj, Ministarstvo je, u saradnji sa predstavnicima Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, izradilo publikaciju: Zagrevanje useva - kako odgovoriti?, koja daje prikaz stanja po pitanju uticaja promene klime na srpsku poljoprivredu. Ovaj dokument izrađen je kako bi smanjili potencijalne gubitke i štete u poljoprivredi uzrokovane promenama klime. Publikacija ukazuje na činjenicu da povećanje temperature i veća učestalost ekstremnih vremenskih događaja može dovesti do smanjenja prinosa i povećanja međugodišnjih fluktuacija u prinosima, ukoliko se na vreme ne preduzmu adekvatne mere prilagođavanja", naglasila je ministarka i dodala je na osnovu ove publikacije urađena detaljna analiza potreba, troškova i dobiti od adaptacije na izmenjene klimatske uslove za sektore poljoprivrede, vodni resursi i vodoprivreda, šumarstvo i biodiverzitet.
Ministarka je podsetila da je Srbija izradila nameravane nacionalno utvrđene mogućnosti smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i dostavila ih Konvenciji kao prva država regiona i među prvih 10 država u svetu. "Sporazum iz Pariza" svakako treba da bude jedna od smernica daljeg razvoja i naše privrede, a šta on konkretno sadrži i koji su mu ciljevi predmet je prve tačke predloženog dnevnog reda za današnju sednicu. "U cilju predstavljanja istog, kao i ostalih aktivnosti i dokumenata koje sam pomenula pozivam vas da se izjasnimo po pitanju predloženog dnevnog reda", zaključila je ministarka.
Izvori
Tagovi
