Vaskršnja jaja i šta znači "provlačenja" ispod plaštanice?

Bojenje i ukrašavanje vaskršnjih jaja nosi posebnu draž jer nije samo običaj, već vreme kada se u kuhinji okuplja porodica, a veština bojenja i šaranja prenosi sa majke na ćerku ili bake na unuku.

Prvo jaje u crveno

Vaskršnja jaja najčešće se farbaju na Veliki petak, iako nije neobično da se to učini i na Veliki četvrtak ili u Subotu. Prvo jaje tradicionalno se boji u crveno i čuva tokom cele godine kao simbol zaštite, zdravlja i blagostanja u domu. Po starom verovanju, čuva se do sledećeg Vaskrsa, a potom se ne baca, već zakopava u voćnjaku ili bašti.

U vremenu kada nisu postojale industrijske boje za farbanje, domaćice su koristile ono što imaju u svom domaćinstvu - ljuske od crnog luka, cveklu ili koprivu.

Vaskršnja jaja: U boju, lukovinu ili sa voskom?

Prehrambene boje mogu biti intenzivnije, ali ako boja prođe kroz ljusku, teško da će se neko odvažiti da jede i taj deo jajeta, pa se zato mnoge domaćice danas ponovo vraćaju onim starim i prirodnim bojama koje nisu nimalo štetne.

Prirodno - lukovina

Ljuske od luka daju jednu specifičnu boju. Uglavnom se neko vreme pred Vaskrs ljuske skupljaju u neku kesu kako bi se iskoristile, ali ukoliko ste to zaboravili, u većini mesta na pijacama mogu se naći. Ljuske od luka se potope u toplu vodu u šerpu i ostave da odstoje neko vreme, a onda se u tu vodu dodaju jaja pa se kuvaju u toj lukovini onoliko koliko je potrebno, da pre svega, jaje bude kuvano. Neće se ništa loše desiti ni ako se jaje duže kuva, samo će boja biti intenzivnija.

Zelenu boju daje sveža i mlada kopriva, ali nije toliko jaka i ujednačena. Kopriva se opere i kuva 20 do 30 minuta, zatim se dodaju jaja, kuvana ili sirova, a kakvu ćete boju dobiti, zavisi od toga koliko će jaja biti u toj vodi.

Ako baš želite da probate, sličan postupak je i bojenje jaja sokom od cvekle. Dve do tri cvekle se iseckanu, kuvaju do pola sata, a onda se dodaju jaja. Mogu biti već kuvana ili da se kuvaju u toj vodi. Uglavnom se dobija svetlija boja.

Šaranje - stvar inspiracije

Posebna pažnja posvećuje se ukrašavanju jaja. Neke domaćice koriste vosak i pisaljke, što zahteva strpljenje i veštinu, a lepotu mogu stvoriti i najjednostavniji motivi iz prirode - list deteline ili cvet bele rade stavi se na jaje, pa u najlon čarapu i tako potopi u boju.

Na Vaskrs, šarena jaja zauzimaju centralno mesto na trpezi, a najviše im se raduju deca, kojima se često i poklanjaju.

Vaskrs se smatra praznikom nad praznicima, i to je dan pobede vere i života nad smrću i dan kada je svojim vaskrsenjem Hristos ljudima otvorio put u večni život. U pravoslavnim crkvama se na Veliki petak ne služe liturgije, već carski časovi sa čitanjem delova jevanđelja o događajima u dane Stradanja. Veliki petak je za sve hrišćane dan strogog posta.

Kakvo je značenje "provlačenja" ispod plaštanice?

Plaštanica je platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob, a koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Sveštenici iznose crvenu plaštanicu i tri puta, uz zvuke klepala, obilaze oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Plaštanica se potom polaže ispred oltara na posebno ukrašen sto koji simbolizuje grob Hristov.

U valjevskom kraju, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju, prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. Ipak, sveštenici naglašavaju da provlačenje predstavlja simboličan silazak u ad i vaskrsenje.

Umesto uobičajenog pozdrava, ljudi se na Vaskrs i cele Svetle nedelje pozdravljaju rečima: "Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!"