Kako oporaviti useve od poleganja, monilije i oštećenja od grada?

Učestale kiše, temperaturne oscilacije i visoka relativna vlažnost vazduha obeležile su protekli mesec, da bi se nestabilno vreme nastavilo i u junu, što je dovelo do pojave bolesti kod mnogih poljoprivrednih kultura širom Srbije. Pored toga, mnogi poljoprivrednici nisu uspeli blagovremeno da posade papriku i paradajz na otvorenom polju, a oni koji su ipak to uradili, sada pokušavaju da oporave rasad od učestalih i jakih kiša, praćeni gradom. Takođe, ima i onih koji ne mogu da uđu u njive i obave redovnu primenu pesticida, što stvara dodatne probleme u proizvodnji. 

Monilija u višnji

U knjaževačkim selima Vina, Bulinovac, Podvis, Jakovac, Debelica, Zubetinac, Zorunovac, pored kiše krajem maja i početkom juna padao je i grad, u pojedinim selima dva puta u periodu od petnaestak dana. Poljoprivrednik iz sela Vina Goran Adamović gaji višnju na oko sedamdesetak ari i ne pamti da je maj nekad bio ovako kišovit.

"Trudio sam se da blagovremeno obavim tretiranje višnje pesticidima i prihranom u svim fenofazama kad god je vreme dozvolilo. Međutim usled loše oplodnje, niskih temperatura u fenofazi cvetanja, hemijska sredstva nisu delovala pa je u mnogim zasadima došlo do pojave monilije.

Kasni mrazevi su takođe uticali na smanjenje roda ove godine, kao i česte padavine, a sada i grad koji je pao dva puta u kratkom periodu", kaže Adamović i dodaje da sa na plodovima uočavaju povrede, pa je iz tog razloga primenio sredstva koja sadrže aminokiseline kako bi se biljke, što je bolje moguće, oporavile.

"Pokošena" pšenica

U knjaževačkom selu Jakovac usled čestih kiša i grada koji je nedavno pao, došlo je do velikih šteta na pojedinim parcelama. Zvonko Dinić, poljoprivrednik iz ovog sela posejao je pšenicu na pedesetak ara koja nakon jakih kiša, vetra i grada u pojedinim delovima izgleda kao pokošena.

"Pšenica je na nekim mestima potpuno polegla. S obzirom da imam iskustva sa poleganjem od pre par godina, mislim da neće biti značajnijih šteta, osim ako kiša ne prestane ili ponovo padne grad. Pored moje njive nalazi se i ječam koji je takođe polegao.

Ove godine sam zbog nestabilnog vremena, kasnog prolećnog mraza i silnih kiša ostao bez prinosa u zasadima dunje, šljive i višnje. Što se kukuruza tiče, jedna sam uspeo da istretiram njivu herbicidima, jer bi u suprotnom korov bio veći od gajenog useva", kaže Dinić i potvrđuje da je bilo jako teško mehanizacijom ući u njivu, te da je ova godina izuzetno teška za većinu poljoprivrednika. 

Biostimulatori kao opcija za oporavak

Milena Stevanović, domaćica iz Jakovca je tokom maja rasadila papriku i paradajz na otvorenom polju, međutim nakon nevremena praćenim gradom rasad je u lošem stanju, pa uz pomoć biostimulatora pokušava da ga oporavi.

"Najpre smo primenili fungicid na bazi bakra, a potom i mikrobiološko đubrivo, stimulator rasta kako bi rasad nastavio da se razvija, međutim, usled malog broja sunčanih dana i učestaih kiša to ide jako sporo. Nadamo se da će se vreme stabilizovati s obzirom da je sredina juna i da većina gajenih biljaka zaostaje u porastu", ističe Stevanovićeva i dodaje da je u zasadima voća u Jakovcu znatno smanjen rod, negde je potpuno uništen, usled kasnih prolećnih mrazeva, masovne pojave monilioze i učestalih kiša i grada. 

Prema rečima inženjera ratarstva Gorana Radovanovića biljke treba držati u dobroj kondiciji uglavnom kontrolom EC i pH vrednosti u zoni korenovog sistema i upotrebom biostimulatora i mikroelemenata folijarno. Takođe ističe da nakon grada treba primeniti sredstva na bazi bakra, kao i đubrivo sa visokim sadržajem fosfora i kalijuma što povećava otpornost biljaka.