Kako poboljšati ekonomski status žena na selu?!

Unapređenje prerade i marketinga za proizvode od jagodičastog voća, lekovitog bilja, meda i pčelinjih proizvoda glavni su ciljevi projekta "Mi znamo kako - valjano", a usmeren je na poboljšanje ekonomsko statusa žena na selu.

Završni skup za žene sa područja Kolubarskog okruga, ali i iz drugih delova Srbije održan je u Valjevu.

"Naša glavna inicijativa i želja je bila da podržimo žene na selu u smislu da se ostvari njihova komunikacija sa Udruženjima i preduzetnicama, dakle sa ženama koje su već u poslu, i da se podstaknu žene koje žive i rade na selu da svoje poslovne ideje i konkretne proizvode finaliziraju i formulišu kao proizvode za tržište," kaže Ljubica Marković, predsednica Udruženja poslovnih žena Eve.

Svaki proizvod može biti brend

U tom smislu kako je dalje rekla realizovano je nekoliko radionica koje su imale za cilj podizanje nivoa znanja žena sa sela kada je u pitanju poboljšanje kvaliteta proizvoda od voća, meda i lekovitog bilja i da se definiše šta bi moglo da postane mini brend. Naravno, on bi bio zaštićen u Zavodu za intelektualnu svojinu i kasnije bi mogao postati brend nekog domaćinstva ili Kolubarske linije brendova.

Tokom šestomesečenog trajanja projekta, realizovane su tematske radionice, i date smernice za kreiranje regionalnog brenda i iniciranje postupka zaštite intelektualne svojine, definisanje tipske ambalaže i internet prodaje proizvoda kao i novih oblika umrežavanja i povezivanja u Uniju žena poljoprivrednica Srbije. 

"Ono što je glavno je da smo formirali Uniju žena poljoprivrednica Srbije koja bi trebalo da pomogne u unapređenju proizvodnje na selu, pre svega da se jača žensko preduzetništvo," naglašava Ljubica Marković i dodaje da će se na taj način lakše povezivati slična Udruženja.

Žene na selu nisu u fokusu javnosti

Motiv da se ovako nešto pokrene, u valjevskom Udruženju preduzetnica Eve vide u činjenici da su se često susretale sa tim da žene na selu nisu u fokusu javnosti, da je njihov položej u tradicionalnoj i klasičnoj sredini na našem području drugačiji i teži jer se njima niko ne bavi.

"Žene na selu prema statističkim podacima čine više od polovine stanovništva koje se bavi poljoprivredom, a samo 17% njih su vlasnice poljoprivrednog gazdinstva. To su podaci za Srbiju, a u Kolubarskom okrugu taj procenat je i manji i iznosi oko pet odsto. Žene na selu često nisu ni prijavljene kao zaposlene na poljoprivrednom gazdinstvu, već se njihov status rešava tek kada treba da ostvare pravo na penziju ili neki dohodak u godinama kada nisu sposobne za rad, kaže ona. 

Veliki problem našeg sela je i starosna struktura stanovništva koje u proseku ima više od 65 godina. Žene često ostaju i same da žive na selu i tako u značajnoj meri čine grupu onih koje podižu nivo siromaštva.

Olivera Radovanović: Ravnopravnost polova preduslov za opstanak sela

Žene na selu nemaju zamenu

Tokom realizacije projekta bilo je i dosta problema, pre svega da se obezbedi prisustvo žena sa sela na radionicama i da one budu aktivne učesnice, jer one u svojim domaćinstvima nemaju zamenu.

"One su domaćice, staraju se o svim članovima domaćinstva, a pored toga
 imaju i svoja zaduženja kada je u pitanju obrada zemlje, ali na sreću, najveći broj radionica realizovan je tokom januara i februara meseca kada nema toliko poljoprivrednih radova," kaže Marković. 

Jedan broj žena po njenim rečima na selu već je delimično bio organizovan u neformalne grupe i sada je važno da im se pruži podrška i povezivanje i da kroz Uniju žena poljoprivrednica Srbije imaju svoje mesto, da im se pomogne u realizaciji svakodnevnih životnih obaveza, ali i u plasmanu njihovih proizvoda.

Digitalno opismenjavanje žena poljoprivrednica

Naredni korak je da se radi na unapređenju institucionalne podrške u domenu rodne ravnopravnosti u lokalnim zajednicama.

"Sa gradom Valjevom preko Saveta za rodnu ravopravnost već je uspostavljen institucionalni dijalog i to je prednost našeg grada da već ima taj Savet. Jedan ambiciozan plan za ubuduće je i da se napravi Klub poljoprivrednica gde bi one mogle da se digitalno opismenjavaju, jer sada nije važno da li neko ima kompjuter ili laptop jer postoje telefoni sa kojima se može komunicirati i da im se predoče sve mogućnosti od kojih mogu imati koristi," zaključuje Marković. 

Projekat ekonomske podrške ženama na selu "Mi znamo kako - valjano", uz podršku Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, na teritoriji Valjeva realizovalo je Udruženje poslovnih žena "Eve".