Kako poboljšati preradu voća i povrća?

Na Poljoprivrednom sajmu, u Novom Sadu održano je stručno predavanje na temu dodate vrednosti u poljoprivredi, kroz prehrambenu industriju, sa posebnim naglaskom na prerađivački sektor i preradu voća i povrća.

Bilo je reči i o IPARD fondovima i finansiranju u poljoprivredi. Sve informacije o aktuelnim konkursima, poljoprivrednici mogu da pronađu na ovom linku.

EU najveće odredište za domaće proizvode

Sakelaris Hurdas, šef III sektora operacija Delegacije EU, istakao je da je EU najveća destinacija za srpske prehrambene proizvode. Dve mere već su sprovedene, reč je o investicijama u fizička dobra i preradi voća i povrća. U okviru ovih mera, objavljeno je već pet javnih poziva. 

"Dodatna vrednost spaja proizvođače, dobavljače i krajnje potrošače i ovaj lanac prisutan je svuda. Tržište EU je najpopularnije, Brazilci žele uvek nešto da prodaju", ističe Kristof Kotijon, predstavnik francuske Aktije. Iz tog razloga, veoma je važna CAP (zajednička poljoprivredna politika) kako bi se zaštitilo tržište. 

"Prerađivački sektor već je u dobroj meri privatizovan. Povoljni geografski i klimatski uslovi predstavljaju dobru osnovu, ali ono što je potrebno su i dodatne investicije i rekonstrukcije u sektor prerade, kako bi se dobila dodatna vrednost", naglasio je Hurdas. Proizvođači bi trebalo da modernizuju proizvodnju, da unaprede marketing i nastup na tržištu. 

Kako doprineti razvoju domaćeg tržišta?

EU nastoji da pomogne državnim organima i u skladu sa tim, sledeće godine na snagu će stupiti mera sedam, odnosno diverzifikacija i razvoj agroturizma, koji bi imao veliki značaj za Srbiju i mera devet koja se odnosi na tehničku pomoć u primeni dobijenih znanja. "IPARD fondovi imaju 400 miliona evra na raspolaganju za preradu voća i povrća", dodao je šef Delegacije EU Hurdas. 

Poljoprivrednici bi trebalo da postave sebi pitanje kako da što bolje valorizuju voće i povrće, kako da doprinesu razvoju domaćeg tržišta i kako da razviju potrošnju, u cilju konkurentnosti proizvoda.

Važno je kreirati dobru proizvodnu strategiju

Kada se definiše proizvodna strategija, značajno je obratiti pažnju na to koji su tržišni ciljevi i prioriteti, domaće i lokalno tržište, kod izvoza u zemlje EU trebalo bi poštovati njihovo zakonodavstvo.

Jedno od pitanja je i kako privući uvoznike sa sopstvenom konkurentskom prednošću. 

Tu je veoma važno imati zanimljivu i originalnu sortu, nizak nivo primene đubriva, poštovanje dobre prakse u žetvi, transportu, u preradi i postojanje prepoznatljivog znaka kvaliteta. 

Važna je takođe i optimizacija otpada, odnosno, proizvodnja biogasa i poštovanje životne sredine. 

U Evropi sve su više aktuelni kratki lanci snabdevanja hranom. Najvažnije je da ima što manje posrednika, kako bi bila veća zarada ali i veći značaj primarnog poljoprivrednog proizvođača, odnosno, da on bude najodgovorniji za proizvod. 

Hrana do 2030. godine

Osnovni društveni izazov u narednom periodu je hrana do 2030. godine. Integrisani sistem, koji kreće od proizvođača do distributera i krajnjeg potrošača, trebalo bi da poštuje globalnu viziju tržišta i da odgovori ovom izazovu.

U primarnoj proizvodnji, značajno je održivo korišćenje resursa poput zemljišta, voda, otpada koji se javlja. U prehrambenom sistemu, važan je krajnji proizvod ali važno je i okruženje u kom se proizvodi i ljudi koji su uključeni u proces proizvodnje, zatim inputi i pesticidi koji se primenjuju, odnosno, kompletno socio - ekonomsko okruženje je značajno u proizvodnji poljoprivrednih proizvoda.

Stručno predavanje organizovala je Ambasada Francuske.