Kako smanjiti toksično delovanje pesticida na zdravlje, ali i životnu sredinu?

Biljna proizvodnja, velikim delom oslanja se na upotrebu pesticida kako bi se zaštitila od bolesti i štetočina, a iako oni daju ključni doprinos poljoprivrednoj proizvodnji, često se javljaju i negativni uticaji na zdravlje ljudi, ali i životnu sredinu.

Pesticidi predstavljaju toksične supstance čiji se mehanizam sastoji u sprečavanju, suzbijanju i uništavanju organizama koji negativno deluju na gajene useve. Svoju primenu našli su u borbi protiv insekata, glodara, raznih štetnih mikroorganizama, bakterija, gljivica, virusa i brojnih drugih biljnih štetočina. 

Ipak, ova sredstva su takođe toksična i za ljudski organizam tako da čak i sasvim male količine supstanci mogu da izazovu teške posledice. Prema rečima master inžinjera poljoprivrede, Violete Stanković, iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe u Požarevcu, glavni uzroci trovanja pesticidima u poljoprivredi predstavlja nekvalitetna zaštitna odeća, neodgovarajući radni uslovi, ali i nepažnja rukovaoca. 

"Hemijska sredstva koja su dospela u životnu sredinu, ugrožavaju ljude, preko neposrednog kontakta, ali i unošenjem u organizam plodova koji su njima tretirani", navodi Stanković. 

Šta je pokazatelj dejstva pesticida na mikrofloru ?

Objašnjava da je u osnovi otpornosti gajenih useva na pesticide, njihova biohemijska razlika u razmeni materija, u fiziološkoj reakciji na ta jedinjenja. 

Uticaj preparata za zaštitu bilja na kulture počinje od momenta kontakta i prodora kroz lišće, stablo i korenje. Većina herbicida i insekticida imaju sistematsko delovanje. Akaricidi i neki fungicidi dosta brzo prodiru i kreću se po usevu, ispoljavajući opšti uticaj na kompletan biljni organizam, ukazuje ovaj stručnjak.

Neka sredstva, koja su lokalnog tipa, skoncentrisani su na mestima prvobitnog prodora ispoljavajući lokalno dejstvo. Kod kultura u razvoju, pesticidi u biljku prodiru uglavnom kroz lišće u obliku tečnosti i pare. Pri nedostatku vlage, prodiru kroz ćelijsku zid. Kada su uneti u zemljište mogu čak u zavisnosti od primenjene količine i vrste preparata, da promene sastav zemljišne mikroflore.

Opšti pokazatelj delovanja hemijskih sredstava na mikrofloru jeste biološka aktivnost zemljišta. Herbicidi se relativno brzo razlažu u tlu i njihova primena u preporučenim koncentracijama ne odražava se negativno na zemljišnu mikrofloru.

Najopasniji mehanizmi delovanja u zemljištu 

Njihova masovna upotreba ima svoje negativne posledice i dugoročna štetna dejstva na čitav ekosistem, upozorava Stanković pa samim tim i na čoveka i njegovo zdravlje.

Dalji tok negativnog dejstva pesticida u životnoj sredini određuju procesi transformacije i kretanja, od kojih su zbog potencijalne dužine trajanja i budućih posledica najznačajniji oni koji se dešavaju u zemljištu, zaključuje požarevački stručnjak.

Savet stručnjaka: Pravilna upotreba sredstava za zaštitu

Podsetimo, u našoj zemlji, najveći deo biljne proizvodnje i dalje se odvija po principima konvencionalne poljoprivrede, ali su kriterijumi na tržištu danas dosta pooštreni. Od gajenih kontinentalnih voćaka, jabuka po pravilu ima najveću upotrebu pesticida po jedinici površine sa najvećim brojem zaštitnih tretmana. 

 Najveći problem današnjeg poljoprivrednika je nesavesno korišćenje hemijskih sredstava, kao i njihovo neadekvatno skladištenje, a to zna itekako da ugrozi zdravlje ljudi, životinja i samu životnu sredinu.

"Sredstva za zaštitu biljaka moraju se držati na posebnom mestu, neodostupna deci i domaćim životinjama. Lice koje rukuje sa njima uvek, bez izgovora, mora nositi gumene rukavice, zaštitno odelo kao i masku za nos i usta. Ako ne mislite na svoje zdravlje, sigurno nećete ni na tuđe. Sredstva obavezno tačno odmeriti, prema uputstvu, a nikako odmeravati od oka," svojevremeno je za Agroklub rekla Radmila Ćalić, savetodavac za zaštitu biljaka iz PSSS Loznica.

Nikako praznu ambalažu bacati u vodu, jame, kanale, kanalizacione mreže, pored puteva, na deponije ili na bilo koji drugi način koji može dovesti do zagađenja životne sredine