Kasni mraz ostavio posledice na voću i povrću: Štete i do 50 odsto

Usled ekstremnih klimatskih promena zabeleženih prethodnih godina u našoj zemlji, pojava kasnih prolećnih mrazeva postala je gotovo praksa. U trenutku kada je većina voćnih vrsta u fazi cvetanja i zametanja plodova, mraz predstavlja ozbiljnu opasnost po budući prinos.

Nažalost, ni ove godine nije zaobišao naše područje, a štete su, u zavisnosti od lokaliteta, primećene kako na voćarskim i vinogradarskim, tako i na nekim povrtarskim kulturama.

Na teritoriji Knjaževca, naročito u atarima sela koja se nalaze u dolini Timoka, početkom maja je zabeležena jutarnja temperatura koja se bila između nula i minus tri stepena.

Najviše stradale višnje i šljive

Prema rečima inženjera zaštite bilja Jovana Milenkovića iz ovog grada, bilo je dovoljno samo nekoliko sati delovanja mraza i već su nastala oštećenja, pogotovo na koštičavom voću koje je sada u fazi zametanja i porasta plodova.

"U selima Glogovac, Kaličina, Drečinovac, Valevac, zasadi višnje i šljive koji se nalaze u dolini Timoka, pretrpeli su između 20 i 50 odsto štete, dok je šteta u ataru sela Debelica procenjena na oko 10 odsto. Na ovom području temperatura je išla čak i do minus tri stepena", kaže Milenković za Agroklub.

Kako dalje ističe, višnja može da izdrži maksimum do dva stepena ispod nule, sve ispod toga dovodi do oštećenja.

"U pomenutim atarima temperatura ispod nule se javila negde oko tri sata nakon ponoći, dok se tek oko šest ujutru vratila na pozitivnu nulu. To je bilo dovoljno da se pojave oštećenja na zametnutim plodovima koji su sada gotovo crni (naslovna fotografija, op.ur.)", navodi naš sagovornik.

Zaštita pomoću stimulatora rasta i aminokiselina

Bilo je i onih proizvođača, dodaje on, koji su pokušavali da sačuvaju rod tako što su palili slamu ili neki drugi materijal. Neki su preventivno ili naknadno koristili stimulatore rasta, fitohormone, aminokiseline i prihrane sa većim sadržajem fosfora i kalijuma, kako bi biljka što lakše podnela stres izazvan niskim temperaturama.

Dva su tipa mraza - kako zaštiti biljke?

Ishod će, kaže Milenković, biti poznat narednih dana.

"Ovaj tretman je naročito važan za one plodove koji nisu u potpunosti oštećeni, jer će naterati biljku da ona takve plodove ne odbaci, već da ih hrani. Može da pomogne, ali ne i da spreči izmrzavanje."

Štete i na povrću

U ataru sela Jakovac, voćni zasadi su za sada u dobrom stanju, međutim, prizemni mraz je "zakačio" povrtarske kulture poput crnog luka i krompira. Pojedine mlade biljke krompira izgledaju kao da su zahvaćene vatrom, ali nijedna od njih, na sreću, nije u potpunosti stradala.

Ipak, proizvođači su i dalje na oprezu, pa rasad koji se nalazi u plastenicima, ali i na otvorenom polju štite na sve moguće načine, najčešće pokrivajući ih nekim od agrilnih ili drugih materijala.

Iako na ovoj teritoriji, u narednom periodu, nema više najavljenih mrazeva i niskih temperatura, poljoprivrednim proizvođačima se savetuje da uz redovan hemijski tretman protiv bolesti i štetočina, pored prihrane, primene i sredstvo na bazi aminokiselina i stimulatora rasta kako bi se biljke što pre oporavile od temperaturnog šoka.