Kazandžija Miloš Antić najtraženiji zanatlija u vranjskom kraju

U kazandžijskoj radnji Miloša Antića, iz Donjeg Neradovca kod Vranja, zvuk drvenog čekića, brusilice i aparata za varenje i ovog septembra ne prestaje da se čuje tokom čitavog dana. Utihne tek negde predveče kada privede kraju posao za taj dan. Njegove obaveze se, međutim, pred početak sezone pečenja rakije i svinjokolja u vranjskom kraju nikako ne smanjuju, već samo povećavaju.

Treći Međunarodni festival rakije "Rakija i rakijaši" - u oktobru

I narudžbine, što na kućnu adresu, što telefonom, stižu skoro svaki dan jer ljudi u ovom kraju gotovo da više i nemaju kod koga da kupe ili poprave kazan zato što nema više kazandžija, niti njihovih radnji. Zbog toga je njegova šupa često prenatrpana starim kazanima koje treba da popravi, ali i novim koje je tek napravio.

Mlad, ali posvećen

Antić prihvata onoliko poslova koliko može da uradi. On to tako uvek radi kada je pretrpan poslovima, jer ne želi da mušterijama zakine na kvalitetu. Toga mušterije postanu svesne pri prvom kontaktu sa njim, a pogotovo kada vide kakve kazane ume da pravi ovaj tridesetjednogodišnjak.

Otuda mu bez problema poveravaju na kalaisanje svoje stare kazane za topljenje masti i kotlove i naručuju nove za pečenje rakije, pravljenje masti i prženice.

Da je Antić izuzetno talentovan za ovaj posao primetio je i njegov deda dok se kao dečak vrzmao po njegovoj kazandžijskog radnji. Otuda je, kada je ojačao i stasao u lepog i pametnog mladića, krenuo da ga podučava ovom zanatu. Mladić je od početka sve tajne ovog zanata upijao poput sunđera i za tri godine uspeo da postane pravi kazandžija.

Dobar kazan vredi svaku paru

U želji da ga što bolje nauči kazandžijskom zanatu njegov deda je mnogo puta znao da se na njega naljuti zbog nekog propusta. Na tome mu on nikada nije zamerio jer je znao da to radi za njegovo dobro. A zašto je deda bio toliko strog prema njemu shvatio je tek kada se pre dve godine osamostalio i otvorio svoju kazandžijsku radnju.

Kako izabrati optimalan kazan za pečenje rakije?

"Voditi i u isto vreme raditi u jednoj ovakvoj radnji je velika odgovornost, pogotovo u vremenu kada više nema kazandžija i kada ljubitelji dobre kapljice nemaju kod koga da naruče da im napravi kvalitetan kazan. A i kada ga pronađu i kazandžija im kaže da za rakijski kazan od sto litara moraju da izdvoje sedamsto evra, oni odmah ustuknu jer im se čini da je to mnogo skupo. Za naše prilike to jesu velike pare, ali oni ne znaju da se kazani ručno rade od početka do kraja i da to ume da potraje i dobrih mesec dana", kaže mladi Antić i dodaje da u ovom poslu najteže je saviti dno, a sve ostale radnje koje kasnije uslede su mnogo jednostavnije i lakše.

Mnogi zanati u rukama dobrog majstora

Naš sagovornik još kaže da bez dobrog materijala nema i dobrog i kvalitetnog kazana. Najbolji je onaj koji se izrađuje od pravog bakra za pravljenje posuđa.

"Kada kazandžija ima dobar materijal u rukama onda ne može da 'ispadne' loš kazan. Posao oko izrade kazana mora da se radi polako jer ako se požuri i na bakru napravi greška ona se teško može ispraviti", kaže kazandžija koji pored ovog u malom prstu ima i kovački, limarski i varilački zanat.

To dobro zna i zato kada krene da radi sa bakrom na kazanu ništa ne prepušta slučaju. Bakar, prema njegovim rečima, ima dušu i ume da se širi i skuplja kako mu je volja i dozvoljava da ga ukroti samo vešt majstor koji zna da radi svoj posao.

Upravo tu Antićevu veštinu mnogo puta je u radionici imao prilike da vidi i njegov drug iz detinjstva Ivan Đorđević koji mu je, po otvaranju radnje, poverio da za njega napravi prvi kazan. Mladi majstor se potrudio da napravi traženu posudu takvog kvaliteta po kome će ga pamtiti čitavog života. To je Đorđević video čim je naložio kazan i čim su kroz lulu potekli prvi mlazevi rakije. U to ime ova dva dobra drugara znaju da nazdrave čim im se za to pruži prilika.