Kina uvodi embargo na izvoz đubriva, preti rast globalnih cena

Kina je uvela neformalni embargo na izvoz dela đubriva, što bi moglo dodatno uzdrmati već nestabilno globalno tržište i podstaći novi rast cena. Prema informacijama koje su početkom nedelje objavili Bloomberg News, a potom proširio Reuters, Peking je ograničio izvoz đubriva na bazi azota i kalijuma, kao i određenih fosfornih proizvoda, objavio je Farmer.

Iako odluka nije zvanično objavljena, njen cilj je jasan - zaštititi domaće tržište od nestašica u trenutku kada su globalni lanci snabdevanja pod pritiskom, naročito zbog poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka.

Prema industrijskim izvorima, mere uključuju zabranu ili stroga ograničenja izvoza mešavina azotno-kalijumskih đubriva, kao i pojedinih fosfornih proizvoda. Ova politika deo je šire strategije kineskih vlasti usmerene na stabilizaciju domaćih cena i obezbeđenje dovoljne količine za sopstvene poljoprivrednike.

Efekat domina na globalnom tržištu

Značaj ove odluke dodatno naglašava činjenica da ta zemlja igra ključnu ulogu na globalnom tržištu đubriva. Vrednost njenog izvoza prošle godine premašila je 13 milijardi dolara. Procene sugerišu da bi između 50 i 75 procenata kineskog izvoza moglo biti pogođeno različitim restrikcijama, što bi značilo smanjenje globalne ponude za čak 40 miliona tona.

Izvori iz industrije navode da će, uz postojeće zabrane i kvote za izvoz uree, tek manji broj proizvoda - poput amonijum-sulfata, ostati dostupan za izvoz.

Mađari traže ukidanje carina na ruska i beloruska đubriva: Strah od rasta cena hrane

Kao rezultat toga, međunarodne cene uree porasle su za oko 40 procenata u odnosu na nivoe pre eskalacije sukoba. Sve to dodatno smanjuje dostupnost proizvoda, što može izazvati novi talas poskupljenja, naročito u zemljama koje zavise od uvoza.

Učesnici konferencije o đubrivima u Šangaju procenjuju da se ukidanje restrikcija ne može očekivati pre avgusta, odnosno nakon vrhunca kineske izvozne sezone koja traje od juna do avgusta.

Azija pod najvećim pritiskom

Najveće posledice ove odluke osetiće azijske zemlje koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoz đubriva iz Kine. Među njima su Indija, Indonezija i Tajland. U nekim slučajevima udeo Kine u ukupnom uvozu đubriva doseže i nekoliko desetina procenata.

Podaci pokazuju da je ta zemlja prošle godine značajan deo izvoza usmerila i prema Brazilu, Maleziji i Novom Zelandu, pri čemu su pojedine zemlje zavisile od kineskih isporuka i do jedne trećine ukupnog uvoza. U slučaju Indije, taj udeo iznosio je oko 16 procenata.

Analiza kineskih carinskih podataka ukazuje da je trenutno između polovine i čak 80 procenata tog izvoza obuhvaćeno ograničenjima.