Veliki deo poljoprivredne proizvodnje i prodaje divljih životinja odvija se u ruralnim ili siromašnijim regijama 'pod blagoslovom' lokalnih vlasti koje trgovinu vide kao podsticaj lokalnoj ekonomiji.
Tradicija i navika su, čini se, jači od korona virusa koji nije sada zahvatio samo Kinu nego čitav svet. Potražnja za divljim životinjama kao što su veverice, lasice, jeleni i krokodili ne jenjava. Opseg akcije s gotovo 700 uhvaćenih lica i 40.000 zaplijenjenih divljih životinja, ukazuje na to da kineski apetit za tom vrstom životinja ili želja da njihove organe koriste u tradicionalnoj medicini neće nestati preko noći, uprkos potencijalnoj povezanosti s novim virusom.
Nekada su kineski trgovci legalno prodavali i magarce, pse, jelene, krokodile i ostalo meso, a toj praksi planiraju da se vrate kada se pijace ponovo otvore.
"Želim da nastavim da prodajem čim se zabrana ukine", rekao je za reuters Gong Jian, vlasnik prodavnice mesa i lekovitih preparata od divljih životinja. "Ljudi vole da ih kupuju, za sebe ili kao dar drugima".
Ovaj će trgovac krokodilovo i jelenje meso staviti u hladnjaču, ali će mu prepeličja jaja propasti jer su ona nakon smrzavanja nejestiva.
Naučnici sumnjaju, premda to još nije dokazano, da je novi korona virus na ljude prešao preko ljuskavca, malog sisara čije se ljuske jako cene u tradicionalnoj kineskoj medicini.
Neke od prvih zaraza otkrivene su među osobama koje su obilazile pijace u Vuhanu gde se prodaju slepi miševi, zmije, viveridi i druge životinje. Kina je privremeno zatvorila sve takve pijace, upozorivši da konzumacija divljih životinja predstavlja pretnju javnom zdravlju i bezbednosti. No, to verovatno nije dovoljno da izmeni ukuse i običaje duboko ukorenjene u kineskoj kulturi i tradiciji.
Meso zmija sa lokalne pijace, izvor smrtonosnog korona virusa?
Agencija za istraživanje životne sredine (EIA), nezavisna organizacija sa sedištem u Londonu, koja se bori protiv onoga što on smatra zloupotrebom životne sredine, izjavila je da je izbijanje korona virusa zapravo podstaknulo ilegalnu trgovinu divljim životinjama, jer trgovci u Kini i Laosu prodaju rogove nosoroga kao lek za groznicu.
Treba istaknuti da licencirani uzgoj divljih životinja ima podršku vlade i mnogima donosi dobit. Nacionalna uprava za šumarstvo (NFGA) odlučila je nakon epidemije SARS-a da strogo nadzire posao s divljim životinjama pa tako uzgajivačnice moraju dobiti vladinu licencu. Trgovati je dopušteno sa 54 vrste divlje životinje. Među njima nisu one ugrožene.
Službene uzgajivačnice imaju godišnji prihod od oko 20 milijardi dolara. No, aktivisti tvrde da je to samo paravan za ilegalno krijumčarenje divljih životinja.
"Oni samo koriste prostorije za ilegalnu trgovinu. Nema stvarnih farmi ljuskavaca u Kini, licence su im samo pokriće za ilegalne aktivnosti", kaže Zou Jinfeng, čelnik Fondacije za očuvanje biodiverziteta i zeleni razvoj.
Veliki deo poljoprivredne proizvodnje i prodaje divljih životinja odvija se u ruralnim ili siromašnijim regijama 'pod blagoslovom' lokalnih vlasti koje trgovinu vide kao podsticaj lokalnoj ekonomiji. Državni televizijski programi redovno prikazuju ljude koji uzgajaju životinje, uključujući pacove, radi komercijalne prodaje i za sopstvenu potrošnju.
Proizvodi od životinja, od medveđe žuči do ljuski ljuskavaca, široko se koriste u kineskoj tradicionalnoj medicini, ali je granica između zakonitog i nezakonitog jako malena. UN procenjuje da ilegalna trgovina divljim životinjama globalno vredi 23 milijarde godišnje, a Kina je daleko najveće tržište.
Ksiang Čengčuan, još jedan vlasnik mesare i prodavnice lekovitim preparatima od divljih životinja, žali se da se neki trendovi ipak menjaju. "Posao nam je na zalasku. Danas mnogo manje ljudi jede pse nego pre dvadeset godina". Ovaj prodavač bogatim klijentima prodaje jelenje rogove te pseće, magareće i paunovo meso, a kaže da je meso smrznuo i čeka na ukidanje zabrane. "Nastavljam odmah čim se zabrana ukine, ali nemam pojma koliko će trajati".
Tagovi
Autorka
