Klimatske promene menjaju poljoprivredu: Kina ulaže u 820 kvadratnih kilometara plastenika

Toplotni talasi, suše i obilne padavine sve više otežavaju planiranje poljoprivredne proizvodnje. Klimatske promene ne donose samo više temperature, već i veće oscilacije vremenskih uslova, zbog čega uzgoj osetljivih kultura poput paradajza, paprike i krastavca postaje sve nepredvidljiviji, piše Agrarheute.

Jedan od odgovora na takve izazove jeste širenje zaštićenog uzgoja. U svetu se danas nalazi oko 1,6 miliona hektara poljoprivrednih površina pod nekim oblikom zaštite, od jednostavnih plastenika do visokotehnoloških sistema u kojima se kontrolišu temperatura, vlažnost, svetlost, navodnjavanje i prihrana.

Više kontrole nad proizvodnjom

U tom trendu posebno se ističe Kina, koja ima oko 60 odsto ukupnih svetskih kapaciteta plastenika i staklenika. Prema podacima iz istraživanja objavljenog u junu 2026. godine, kineski zaštićeni uzgoj proizvodi oko 37,2 odsto ukupne proizvodnje povrća u zemlji, i to na samo 1,4 odsto poljoprivrednih površina. Prinosi u takvim sistemima mogu biti i do šest puta veći nego na otvorenom.

Prednost zaštićenog uzgoja jeste mogućnost smanjenja uticaja vremenskih ekstrema. Proizvođači mogu preciznije da upravljaju količinom vode, temperaturom i uslovima u kojima biljke rastu, a proizvodnja se može produžiti i van uobičajene sezone.

Kupujete plastenik? Obratite pažnju na ove stvari

No, uspešnost plastenika zavisi od niza faktora. Među najvažnijima su dostupnost prirodne svetlosti, umerena temperatura, voda, energija i blizina tržišta.

Poseban izazov predstavlja hlađenje tokom ekstremno toplih perioda. Dok je relativno jednostavno zagrejati zaštićeni prostor kada je spoljašnja temperatura niža, održavanje optimalne temperature tokom ekstremnih vrućina zahteva znatno više energije i sofisticiraniju tehnologiju.

Voda je takođe ključna. Iako zaštićeni uzgoj omogućava veoma efikasno korišćenje vode i njeno recikliranje, proizvodnja bez pouzdanog izvora vode nije moguća. Istovremeno, cena energije u velikoj meri određuje ekonomsku opravdanost visokotehnoloških sistema.

Kina gradi čitave "pojaseve" plastenika

Posebno zanimljiv primer razvoja zaštićene proizvodnje nalazi se u kineskoj pokrajini Šandong, na području Vejfanga i Šouguanga. Tamo su se nekada nalazile uglavnom otvorene poljoprivredne površine, dok danas pejzažom dominiraju desetine hiljada plastenika.

Prema satelitskim snimcima NASA, područje pod plastenicima obuhvata više od 820 kvadratnih kilometara, što ga čini najvećim povezanim kompleksom plastenika na svetu.

U njima se prvenstveno proizvode krastavci, patlidžani i paradajz, ali sve više i proizvodi veće vrednosti poput jagoda, grožđa, kivija i pitaje.

Kina pritom ne ulaže samo u povećanje površina pod plastenicima, već i u tehnologiju. Savremeni sistemi omogućavaju digitalno upravljanje temperaturom, osvetljenjem, vlažnošću i đubrenjem, dok se za pojedine poslove koriste i roboti.

Takav razvoj pokazuje kako klimatske promene postepeno menjaju način proizvodnje hrane. Zaštićeni uzgoj više nije samo način produžavanja proizvodne sezone, već postaje alat kojim poljoprivrednici pokušavaju da se zaštite od sve nepredvidljivijih vremenskih uslova. Istovremeno, njegova budućnost zavisiće od dostupnosti vode, energije, tehnologije i mogućnosti održive proizvodnje.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor