Ko na Božićno jutro uvodi ljubimca u kuću, a gde je polažajnik najvažniji gost?

Božić je jedan od najvećih hrišćanskih praznika koji se praznuje tri dana. Prvi dan je Badnji dan kada se u kuću unosi badnjak, drugog i trećeg dana slavimo rođenje Isusa Hrista uz pozdrav "Hristos se rodi" i otpozdrav "Vaistinu se rodi". Kako za Badnji dan ima razlike u običajima, tako ni Božić ne obeležava svako na isti način.

Nigde se iz kuće ne ide

Sara Ilić iz Jakovca kod Knjaževca ističe da joj je baka prenela stare, narodne običaje koji se i danas poštuju u njihovom domu.

"Božićno jutro u našoj kući počinje tako što prvo pojedemo "komku", tačnije deo malih hlebčića koje smo umakali u vino prethodno veče. Potom pojedemo i jaje, jer baka kaže da to znači da ćemo biti vredni kao pilići. Kada to obavimo, čekamo polažajnika. To može biti bilo ko, ko u ruci nosi grančicu badnjaka. Nakon što polažajnik završi "džaranje" vatre darujemo ga skromnim poklonom i poslužimo kolačima i voćem", kaže Ilićeva i dodaje da se kasnije u toku dana svi porodično okupljaju i ručaju.

Božićni običaji: "Vuku večera", a prema izgledu jela - plodored?

Prema njenim rečima, na Božićnoj trpezi se nalazi sušeno meso, jaja, nešto od zimnice, sarme, prasetina i više vrsti kolača pripremljenih prethodnog dana.

"Toga dana ne idemo nikud, već praznik proslavljamo sa još jednom porodicom iz sela."

Kako običaji nigde nisu identični, u knjaževačkom selu Vina, Božićno jutro počinje uvođenjem ljubimca u kuću. Snežana Adamović, domaćica iz pomenutog sela ističe da pre nego što dođe polažajnik, u kuću se uvodi pas ili mačka, jer se veruje da te životinje nisu "baksuzi".

"Polažajnik je onaj ko prvi uzme grančicu badnjaka i džara izgovarajući Koliko žarica, toliko parica, koliko ovčica, toliko kozica, zdravlja i rodnih njiva. U zavisnosti od toga ko šta čuva od životinja, polažajnik tako i govori. Zatim ga darujemo sitnim darovima i služimo kolačima i poslasticama", kaže Adamovićeva.

Prasetina je obavezna

Kako dalje napominje, u prepodevnim časovima toga dana, kada polažajnik ode, sledi porodično okupljanje i lomljenje česnice.

"Neko lomi česnicu na Badnji dan, a mi ovde to obavljamo na Božić. Česnicu podelim na manje delove, tako da ima za sve ukućane. U svakom delu stavim nešto od simbola, badnjak, dugme, kukuruz, pasulj, pšenicu, tako da svako izvuče po nešto. Nakon toga ručamo i darujemo decu poklonima. Na Božićnoj trpezi je mrsna hrana, a prasetina je toga dana obavezna", završava naša sagovornica.

Kada se ide po badnjak i koja je uloga polažajnika?

U nekim delovima Topličkog okruga domaćini uglavnom znaju ko će im doći kao polažajnik, jer se to unapred dogovori.

Milika Agatonović, osamdesetdvogodišnja domaćica, iz prokupačkog sela Velika Plana čeka svog unuka koji pred samu zoru dođe da je polazi, jer kako kaže, treba da obiđe dosta kuća.

"Kada polažajnik uđe u kuću, ja ga posipam pšenicom, sitnim novcem i bombonama i blagosiljam da bude zdrav i da nam donese blagostanje. Dočekujem ga rečima "Hristos se rodi", zatim grančicom badnjaka džara u vatru. Onda sednemo svi za sto da doručkujemo. Polažajniku postavim jela kao i za slavu, jer kod nas je polažajnik najvažniji gost u kući. Potom ga darujem kolačem koji se mesi posebno za njega, svežim voćem, vunenim čarapama, orasima i suvim mesom", završava Agatonovićeva.

Kako vi obeležavate Božić? Pišite u komentarima.