Dve domaće životinje iz Srbije napustile su "zelenu travu doma svog" i nastanile se u Norveškoj. Dve godine kasnije, jedna kobila i jedno magare, lepo su se snašli u tuđini.
Magarica Maza i kobila Zvezdana, obe poreklom iz Srbije, uživaju ovih dana u zimskoj idili Norveške, gde su stigle zahvaljujući velikoj ljubavi njihove vlasnice, Biljane Fredriksen. Ona nije htela da ih ostavi u Srbiji, već ih je uspešno transportovala tamo gde i sama živi. Maza se posle silnih zdravstvenih problema oporavila i našla nove prijatelje, a Zvezdana za nekoliko meseci očekuje prinovu.
Mazu su kupili Biljana i njen otac koji živi u Sremčici kod Beograda. Priča počinje kada su, u stvari, prvo kupili kobilu Zvezdanu. Zveki je stigla u Sremčicu kako bi Biljaninom ocu ulepšala penzionerske dane i kako bi privukao unučiće da češće dolaze na imanje. Međutim, kod prethodnih vlasnika Zveki je već bila prijatelj sa Mazom. Tada je Biljanin sin Tomas od svoje ušteđevine odlučio da i Maza dođe u Sremčicu.
Kada se donosila odluka o preseljenju Zvezdane u Norvešku, nije bilo dileme da će i Maza poći na daleki put.
"Konji pate od samoće, a u Norveškoj je zabranjeno maltretirati životinje. Držati konja usamljenog nije preporučljivo", kaže Biljana Fredriksen, univerzitetski profesor u norveškom gradu Stoke.
Kobila Zvezdana čeka prinovu
Zveki i Maza, kada su stigle u Norvešku, najpre su zajedno živele u iznajmljenom smeštaju na farmi jedne porodice sa još šest konja. Ali Maza se teško razbolela. Njena vlasnica, Biljana Fredriksen, kaže da joj nikako nije prijala trava dalekog severa.
Maza je punih osam meseci dobijala lekove protiv bolova i svakodnevno su morali da joj previjaju kopita. Napravljene su joj i sandale da se ne bi među kopita useljavale bakterije. Mazu nije mučila samo prejaka trava, već i vlažna klima i bio joj je potreban suv teren.
"Tada su Mazin život ulepšali studenti sa mog univerziteta, koji se inače školuju za nastavnike i vaspitače. Upoznala sam ih sa Mazom i šaljivo napravila paralelu sa norveškom bajkom 'Princeza na zrnu graška', kojoj su potrebni slojevi mekih dušeka da ne bi osetila zrnce. Studenti su osmislili šator za nju, koji je bio ukrašen sa motivima iz njenog rodnog kraja. Na taj način smo pomogli Mazi da bude na suvom. Studenti su s druge strane naučili kako da buduće učenike motivišu da reše problem i zavole životinje", kaže Biljana koja živi u Norveškoj od 1987. godine i veliki je ljubitelj prirode i konja.
Maza se nakon velikih problema lepo snašla u Norveškoj
Danas, dve godine od preseljenja iz Srbije, priča je dobila novi tok. Posle perioda prilagođavanja, Maza je pronašla svoj novi životni put i dom.
"Bila je pomalo usamljena samo među konjima, pa smo je preselili na farmu gde živi još jedna magarica - Mia. Druži se sa jednim jarcem, kozama i lamom. Tamo je još srećnija", priča Biljana.
A Zvezdana - Zveki očekuje prinovu sa Matijasom, veleš kobom (welsch cob). Ždrebe će stići na leto, a do tada, ona voli da vozi sanke kroz norveški dubok sneg, okićena crvenim detaljima u duhu praznika.
Foto: Biljana C. Fredriksen
Tagovi
Autorka
Zbog suše privremeni otkaz za 615 radnika u firmi koja proizvodi penušava vina
Edamame je naziv za dobro poznatu mahunarku - jede je i Novak Đoković
Nije platio saobraćajnu kaznu, pa u zatvor otišao - traktorom
Protest zbog naplate takse u NP "Tara" - plaćanja oslobođeni i vozači sa užičkim tablicama
