Koji materijali mogu da posluže za drenažu?

Drenaža u saksijama ili gredicama koje se široko primenjuju u proizvodnji u zaštićenom prostoru, omogućava, ne samo oticanje viška vode, već i sprečava trulež korenovog sistema biljaka. Drenažni sloj takođe ima ulogu da obezbedi dovoljnu količinu vazduha, kao i dostupnost hranljivih materija koji se putem korena transportuju do ostalih biljnih organa.

U tu svrhu se najviše koriste neorganski materijali poput šljunka, ekspandirane gline, lomljene cigle ili keramike, drvenog ugljena, stiropora, vermikulita, perlita i slično.

Prednost šljunka

Jedan od materijala koji se najčešće koristi kao drenažni sloj je šljunak ili sitan kamen zbog svoje izdržljivosti i dugotrajnosti. Prednosti korišćenja ovog materijala ogledaju se u tome što šljunak sprečava zadržavanje vode, a povoljno utiče i na provetravanje zemljišta. Između ostalog je pristupačan i primenjuje se u sloju od jedan do dva centimetra, postavlja na dnu kontejnera, saksije ili gredice i pokrije zemljom.

Sadnja mediteranskog bilja: Šta treba lavandi, žalfiji, ruzmarinu i lovoru?

Ekspandirana glina je još jedan od materijala koji se koristi u drenažne svrhe. Nastaje tretiranjem čistih glina visokim temperaturama na 1100^oC, pri čemu se formiraju granule koje su lagane, hemijski inertne, visoko propustljive za vodu i vazduh. Ne menja značajno pH vrednost, ne raspada se i može se iznova koristiti najčešće u sloju od jedan do pet centimetara. Ekspandirana glina se koristi i kao supstrat u hidroponskoj proizvodnji biljaka.

Lomljena cigla ili keramika se može primeniti kao drenažni sloj kada su u pitanju veće saksije, jer dimenzije ovog materijala dosežu i do pet centimetara.

Odličan materijal za drenažu je i drveni ugljen koji omogućava aeraciju supstrata, ima antibakterijsko delovanje i povećanu poroznost. Postavlja se na dno saksije u sloju od jedan do dva centimetara, a može se i mešati sa zemljištem u cilju poboljšanja njegove strukture. Poseban značaj ima kod sukulentnih biljaka i kaktusa koje su osetljive na višak vlage.

Kao drenažni materijal vrlo često se primenjuje i stiropor koji sprečava truljenje korena i sabijanje zemljišta, jer omogućava oticanje viška vode. Mana je to što nije biorazradiv. Postavlja se u sloju od dva do pet centimetara na dnu saksije u obliku izlomljenih komadića.

Perlit i vermikulit meša se sa supstratom

Kada je reč o materijalu poput perlita i vermikulita, mogu se koristiti kao drenažni sloj, ali se zbog svojih specifičnih osobina uglavnom mešaju sa supstratom.

Perlit je materijal koji se dobija iz vulkanskog silikatnog peska tretiranjem na temperaturi od 1200^oC. Lagan je, hemijski inertan i sterilan sve do momenta primene. Nije idealan kao drenažni sloj, već je bolje mešati ga sa zemljištem, jer se vremenom pretvara u prah i sklon je sabijanju, samim tim onemogućava oticanje viška vode.

Vermikulit je silikat gvožđa ili aluminijuma i dobija se zagrevanjem do 1000^oC. Dobro upija vodu i hranljive materije, pa ne može biti klasičan drenažni materijal, već se kao i perlit, meša sa zemljišnim supstratom. Ukoliko se postavi kao samostalni drenažni sloj može uticati na zadržavanje vode i vazduha, što će onemogućiti normalan rast i razvoj biljke. Karakterističan je po tome što gubi termičku inertnost nakon zalivanja, a dezinfekcija vermikulita je jako složen proces.