• GMO
  • 05.01.2019. 08:30

Koji su najveći izazovi borbe protiv GMO hrane?

Na našoj planeti za sada je registrovano oko 500 genetski modifikovanih organizama koji se koriste direktno u ishrani ili kao aditivi, a samo 2% njih je u vlasništvu javnih ustanova, dok sve ostale poseduju privatne kompanije.

Foto: Pixabay / artursfoto
  • 78
  • 4
  • 0

Do sada je na našoj planeti registrovano oko 500 genetski modifikovanih organizama, koji se koriste direktno u ishrani ili kao aditivi, a samo 2% njih je u vlasništvu javnih ustanova, dok sve ostale poseduju privatne kompanije. Kako objašnjava docent Ekonomskog fakulteta u Subotici Tatjana Brankov, a prenose Novosti, to znači da privatne kompanije vladaju sistemom hrane.

Ona tvrdi da se GMO može naći u bilo kojoj prerađenoj hrani, mesnim prerađevinama i u mesu indirektno, ukoliko se životinja hranila GMO sojinom sačmom ili kukuruzom. Takvi organizmi se nalaze u:

  • slanim i slatkim konditorskim proizvodima,
  • majonezu,
  • kornifleksu,
  • supama iz kese,
  • morskim plodovima delimično pripremljenim za jelo,
  • dodacima za ishranu sportista,
  • vitaminima.

Koliko nas štiti Zakon o GMO?

Brankov dodaje da je kontaminacija GMO-om gotovo neizbežna, jer je GMO putem prerađene hrane probio sve barijere u prehrambenom sistemu. Najveći broj tih prerađenih proizvoda, prema njenim rečima, sadrži najverovatnije GMO ispod 0,9%, a ta brojka je u Evropskoj uniji prihvaćena kao limit i neizbežan nivo tehnološke kontaminacije. S druge strane, u Srbiji je po Zakonu o genetički modifikovanim organizmima, iz 2009. godine, proizvodnja i promet GMO hrane zvanično zabranjena. Ipak, Brankov smatra da ni naša zemlja nije ostala imuna na proizvode koji sadrže genetski modifikovane organizme ispod 0,9%, naročito kada je reč o uvozu takvih proizvoda, dodajući da sada kada se govori o GMO-u, govori se zapravo o onoj hrani koja prelazi tu graničnu vrednost.

Brankov: Država ne govori transparentno o GMO

U Srbiji se o GMO-u mnogo priča. Imamo naslove u medijima i javne nastupe koji tvrde da u našoj zemlji postoje na hiljade hektara pod GMO sojom, kao i da domaći uvoznici koriste GMO soju. Međutim, to su sve nepouzdani podaci. S druge strane, država ne govori transparentno o GMO-u, a ono što se može pronaći u američkim izveštajima jeste da je lane u Srbiji kontrolisano 90 ha pod sojom, od čega je 50 ha bilo GMO pozitivno.

Ministarstvo redovno sprovodi kontrole

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, tokom ove godine testirano je oko 4.500 hektara od čega je sedam hektara bilo pod GMO sojom. Testiranja su, kažu zvaničnici Ministarstva, sprovođena na području Zapadnobačkog, Južnobačkog, Sremskog, Mačvanskog i Kolubarskog okruga. Fitosanitarni inspektori su na parcelama na kojima je utvrđeno prisustvo GMO soje doneli rešenje o uništavanju, ta soja je uništena, a protiv vlasnika/korisnika podnete su prekršajne prijave nadležnom sudu. Takođe, fitosanitarna inspekcija je obavila i kontrole merkantilne soje u silosima i mestima skladištenja. Od oko 110 uzoraka, od kojih su samo dva imala genetske modifikacije.

Kontrole na prisustvo GMO se obavljaju i na graničnim prelazima 

Kada je reč o uvozu, u resornom Ministarstvu ističu da fitosanitarni inspektori na graničnim prelazima uzorkuju svaku pošiljku za koju postoje saznanja da su na njoj rađene određene genetske modifikacije. Najčešće se, kako dodaju, uzorkuju pošiljke bilja (kukuruz, soja, uljana repica, šećerna repa, pirinač kao i proizvoda dobijenih od navednog bilja), a sve radi utvrđivanja genetičke modifikacije. Takođe se uzorkuje i hrana za životinje i zrnasta hrana za ptice. Zatim, ukoliko se laboratorijskom analizom kod pošiljaka u uvozu konstatuje prisustvo GMO, granični fitosanitarni inspektor donosi Rešenje o zabrani uvoza i naređuje da se pošiljka vrati pošiljaocu.

Brankov: Srbija dozvoljava nekontrolisani uvoz hrane lošeg kvaliteta

Brankov naglašava da se naša zemlja nalazi u apsurdnoj situaciji, jer umesto da proizvodi obilje hrane, dozvoljava nekontrolisani uvoz, a njeni građani konzumiraju hranu stranog porekla i lošeg kvaliteta, a izvozi ono što je najbolje. Srbija je to oduvek bila samodovoljna kada je reč o proizvodnji hrane, naročito Vojvodina. Sada smo došli u poziciju da nam se stepen samodovoljnosti u proizvodnji hrane sve više smanjuje i postajemo sve zavisniji od uvoza. Dok na primer Rusija usvaja doktrinu i ispunjava plan koji je zacrtala, a koji kaže da će u narednih nekoliko godina 80%-95% Rusija biti samodovoljna u proizvodnji osnovnih biljnih kultura i najvažnijih vrsta mesa.

Kontradiktornost SAD najvećeg promotera GMO hrane

Da GMO hrana nije zdrava, napominje Tatjana Brankov, pobuđe sumnju i činjenica da Sjedinjene Američke Države, koji su lider i promoter u proizvodnji GMO hrane, izdvajaju najviše na svetu za zdravstvenu zaštitu, a to je nekih 8% odsto BDP-a, ali su tek 31. zemlja na svetu po očekivanoj dužini života. To znači dodaje ona da u tom sistemu nešto ozbiljno ne funkcionište, tako da deo odgovornosti pripada toj neobeleženoj i nekontrolisanoj konzumaciji GMO hrane.

Konačne posedice konzumiranja GMO hrane još nepoznate

Brankov pojašnjava da su genetski modifkovani organizmi na tržištu plasirani pomoću transgene tehnologije, uprkos nedovoljnoj preciznosti i bez poznatih posledica. Ona dodaje da sve učestalija istraživnja na laboratorijskim životinjama dokazuju da GMO može da izazove različite bolesti od alergija, neplodnosti, pa do karcionoma. Premda se reprodukcioni ciklus laboratorijskih životinja brže odvija nego kod čoveka, može se očekivati da će se posledice GMO u ishrani videti tek u narednim generacijama.


Povezana biljna vrsta

Soja

Soja

Sinonim: - | Engleski naziv: Soybean | Latinski naziv: Glycine max (L.) Merrill

Soja potiče iz Azije i vodeća je uljna i belančevinasta kultura, čije se zrno koristi kao izvor jestivih ulja (18 – 24 %) i belančevina (35 – 50 %) kako za ishranu ljudi... Pročitaj više »

Izvori

Novosti.rs


Tagovi

GMO Kontrola Srbija Ministarstvo poljoprivrede Hrana Tatjana Brankov Fitosanitarna inspekcija Uvoz Soja


Autor

Marinko Tica

Marinko Tica

Marinko je profesor književnosti s višegodišnjim novinarskim iskustvom u elektronskim medijima. Naročito je zainteresovan za teme i zbivanja u agraru, a zamenik je urednika na Agroklubu.

Izdvojeni tekstovi

Izdvojeni oglasi