Predsednica udruženja poljoprivrednika EU-a COPA, Kristijan Lambert komentarisala je aktuelna pitanja u EU poljoprivredi - od ZPP-a, preko cene đubriva do eko shema.
U ekskluzivnom intervjuu za Euractiv, predsednica udruženja poljoprivrednika EU-a COPA, Kristiane Lambert, osvrnula se na glavna poljoprivredna pitanja u Evropi i Francuskoj koja od 1. januara. 2022. godine preuzme predsedavanje Većem EU.
"Važno je da svi ispoštuju rokove, a dobili smo obećanje da će se oni maksimalno skratiti kako bi promene novog ZPP-a članice dobile u martu ili aprilu što nam je izuzetno važno".
Vruća tema je Zajednička poljoprivredna politika (ZPP) usvojena u novembru, odnosno činjenica da će 27 država članica EU-a do 31. decembra morati da doprinese svoje nacionalne strateške planove Evropskoj komisiji na čiji će odgovor verovatno morati da se čeka do kraja leta 2022. godine, što, kako navodi Lambert, posebno zabrinjava farmere. Kaže da će se zbog prigovora oni vraćati državama članicama na ispravke i ponovo slati Komisiji.
Ističe da će od francuskog ministra poljoprivrede, za vreme predsedanja Francuske Većem EU zahtevati da bude strog prema Komisiji. Otkriva kako se razmatralo nekoliko opcija za nacionalne planove zbog visokih zahteva za očuvanjem životne sredine i zelenih akcija zbog kojih bi se moglo desiti da farmeri izgube podsticaje.
"Moglo bi se desiti da veoma malo njih ispuni ciljeve, što znači da ne bi bilo očekivanih ekoloških rezultata. Cilj je imati što više onih koji zadovoljavaju eko zahtevima", poručila je.
Što se tiče rasta cene đubiriva, Komisija i dalje insistira da je porast više posledica poskupljenja energije nego zabrane uvoza tekućih, a što se trenutno preispituje.
"Sigurno je da nagli rast cene gasa ima ogroman uticaj na cenu đubriva koja se udvostručila ili čak utrostručila, u zavisnosti od vrste. Strategija ruskog predsednika, Vladimira Putina, ima veliki uticaj na evropske poljoprivrednike, što je zabrinjavajuće u smislu povećanja cena i dugoročnoj dostupnosti đubriva", komentarisala je.
Važno pitanje koje se nameće za novo predsedništvo je pitanje pesticida. U septembru je francuski predsednik Emanuel Makron na Svetskom kongresu očuvanja prirode obećao ukidanje sintetskih pesticida, na što se pozivaju mnoge nevladine organizacije iz Francuske.
"Makron je rekao da će Francuska ubrzati postupno ukidanje pesticida, a osam dana kasnije odustao je i umesto toga izjavio da želi da ubrza evropsko usklađivanje pravila i što pre ukinuti problematične proizvode", pojašnjava Lambert.
Ona kaže da se poljoprivrednici ne smeju dovesti u slepu ulicu i sprečiti da tretiraju svoje useve.
"Trenutno nema alternativnih rešenja koja bi u potpunosti zamenila ova sredstva. Kako imamo jedinstveno tržište, ne može svaka zemlja pojedinačno da donosi odluku u vezi njihove primene", upozorila je dodajući da će Francuska raditi na usklađivanju pravila na evropskom nivou kako bi se poboljšala upotreba sredstava za zaštitu bilja i ubrzati regulativu i jedinstvenu definiciju biokontrole.
Komentarisala je i to što su nevladine ekološke organizacije objavile izveštaj u kojem tvrde da u nacionalnim strateškim planovima nema podrške zelenim akcijama.
"Šta god da predložimo, nevladinim organizacijama one nikada neće biti zadovoljne. S njima treba razgovarati, ali poljoprivrednici su ti koji moraju sprovesti stvari."
Istaknute evropske nevladine organizacije, "World Wide fond za prirodu" (WWF), Evropska kancelariju za životnu sredinu (EEB) i "BirdLife Europe" su analizirale 166 eko shema koje se predlažu u nacionalnim strateškim planovima za ovaj sektor i zaključile da će manje od petine eko-programa osmišljenih za nagrađivanje ekološki orijentisanih farmera u EU-u imati efekta.
Tagovi
Autorka
