Leta više nisu ono što su nekada bila?

Kako piše Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) u novom mesečnom biltenu, ovog jula, srednja temperatura vazduha u Srbiji bila je čak 24,9°C - što ga čini najtoplijim julom od kad postoje merenja za Srbiju, tj. od 1951. godine, a prenosi Klima 101.

Da bismo razumeli kolika je ovo zapravo brojka, meteorološkinja Irida Lazić sa Instituta za meteorologiju u Beogradu pojasnila je da je treba uporediti sa onim što je nekada u Srbiji bio jul, tj. sa normalom za period 1961-1990. Ovaj ekstremni jul bio je za čak 5,7°C topliji od normale koja je važila pre samo nekoliko decenija. 

U pitanju je ogromno odstupanje kada je u pitanju srednja vrednost, a iza nje se krije, između ostalog, ekstremni toplotni talas koji je u Srbiji trajao otprilike od 8. do 20. jula, u zavisnosti od lokaliteta. Osim visokih vrednosti temperatura preko dana, i one noćne nisu padale ispod 20°C.

Ko je pravi krivac?

"Prvi krivac za ovako vreo jul bio je anticiklon, odnosno polje visokog vazdušnog pritiska koje se tokom jula pozicioniralo iznad jugoistočnog dela Evrope i Balkana, i onemogućilo prodor hladnijeg vazduha sa severa", pojašnjava Lazićeva.

Šta su toplotni talasi i do kada će nam vrućine testirati živce?

Ona dodaje da meteorolozi ovakve sisteme šaljivo opisuju kao trome cirkulacione sisteme koji se "parkiraju" iznad nekog područja, pa im treba duži vremenski period da se sklone i omoguće prolaz dinamičnijim sistemima koji donose promenu vremena sa zahlađenjem. Takođe, ističe kako se tu nalazi i jedan važan uvid: ovaj toplotni talas se, naime, ne razlikuje od ostalih ako posmatramo poziciju i razvijenost anticiklona i polja pristiska koji je doveo do toplotnog talasa. Sve u vezi sa njim se uklapa u postojeća meteorološka saznanja - on je "normalan". 

Međutim, dalje objašnjava kako se on razlikuje po temperaturnim anomalijama, tj. temperaturnim rekordima koje smo osmotrili. Drugim rečima, sve je slično kao ranije u smislu fizičkih procesa koji su doveli do ovog toplotnog talasa, samo je drastično toplije usled klimatskih promena. 

Kako znati da su uzrok klimatske promene?

Kako znamo da su za ovakvo vreme krive klimatske promene, a ne, primera radi, prirodna klimatska varijabilnost (pojave poput javnosti najpoznatijeg El Ninja)?

"Kako bi se dobio odgovor na ovo pitanje, rade se konkretne studije, kao što je ona koju je krajem jula objavila organizacija ClimaMeter, ali odgovor je i činjenica da su ovakva leta uslovljena aktuelnim klimatskim modelima, koji za područje Srbije predviđaju češće i intenzivnije toplotne talase, a posebno tokom leta", kaže ova stručnjakinja za Klima 101.

Prethodne godine, rekordne temperature na globalnom nivou bile su prouzrokovane kombinovanim efektom El Ninja i klimatskih promena - i što smo više zalazili u drugu polovinu 2023. godine, efekat El Ninja je jačao. Kako je tada navela Svetska meteorološka organizacija, on se najviše oseća dva do pet meseci posle početka, tj. zagrevanja dela Tihog okeana. 

Šta možemo uraditi?

Međutim, Lazićeva ističe da se može primetiti da se temperaturni ekstremi u 2024. nastavljaju, i nižu se jedan za drugim kao perle na ogrlici, što je direktna posledica klimatskih promena: nakon maksimuma tokom zime, efekat El Ninja se završio u proleće ove godine, ali klimatske promene nisu i neće, pa tako 2024. pretenduje da bude i toplija od 2023. koja je već bila rekordna. 

"Usled emisija gasova sa efektom staklene bašte povećala se ne samo srednja globalna temperatura, već je to dovelo i do većeg zagrevanja na regionalnom nivou, kao i do intenzivnijih i češćih ekstremnih događaja poput toplotnih talasa, suša, poplava i požara."

Za kraj, poručila je kako je jedini dugoročan odgovor na ovakva leta ubrzano smanjenje emisija gasova staklene bašte, odnosno - napuštanje fosilnih goriva.