Mentalno zdravlje poljoprivrednika je ugroženo - pokrenuta inicijativa za podršku

Pritisci na poljoprivrednike su sve veći, posebno sada kada su poskupeli svi inputi, proizvodnja je upitna, zbog čega je na udaru njihovo mentalno zdravlje. Stoga su članovi Odbora za poljoprivredu Evropskog parlamenta AGRI pokrenuli inicijativu za podršku mentalnom zdravlju farmera u EU, izveštava Euractiv.

Direktor Međunarodnog centra za napredne agronomske studije CIHEAM, Alun Jones, se pozvao na nedavni izveštaj o zdravlju i sigurnosti poljoprivrednog sektora i upozorio članove EP-a tokom sastanka 25. oktobra da je reč o profesiji pod velikim pritiskom. Naveo je da nepotpuni podaci iz zemalja članica EU skrivaju puni obim problema.

"Realnost sektora je da naši farmeri naporno rade kako bi proizveli našu hranu i vrlo često izlažu svoje živote riziku."

Najveća stopa samoubistava

Izveštaj je naručila Evropska agencija za sigurnost i zdravlje na radu EU-OSHA. Upravo se, takozvano, psihološko blagostanje (termin koji se koristi kod zaštite na radu, op.ur.) poljoprivrednika smatra najugroženijim jer su pod uticajem kombinacije faktora stresa, uključujući klimatske promene, birokratiju i izolaciju.

Jones je upozorio da je među njima najveća stopa samoubistava. U Francuskoj je ona u poljoprivrednim zajednicama 20 odsto veća nego u nacionalnom proseku.

Zastupnici Parlamenta su izrazili zabrinutost i naglasili da im se mora osigurati pomoć, a deo je ukazao na glavnu ulogu koju igraju javne politike u rešavanju ovog pitanja.

Poslanik Martin Hojsling istakao je da 80 odsto javne pomoći iz ZPP-a ide za tek 20 odsto poljoprivrednika. Pozvao je na preraspodelu sredstava kako bi se smanjio pritisak na manje farmere.

"Glavni uzrok samoubistava su ekonomski problemi", rekao je i dodao da zato treba razmisliti o načinu na koji se obavlja raspodela finansijske pomoći kako bi svi mogli imati dostojanstven život.

Subvencije društveno uslovljene?

Mehanizam koji bi mogao pomoći je društvena uslovljenost. To bi značilo da će subvencije ZPP-a bile usmerene poljoprivrednicima koji poštuju standarde rada i zapošljavanja.

Amandmane na oblik ZPP-a nakon 2020. izglasao je Evropski parlament, a uključivali su obavezna upućivanja na društvenu uslovljenost, što se pokazalo spornim među državama članicama jer se smatra dodatnim oblikom birokratije. 

Margaret Bateson, šefica odeljenja za društvenu održivost u DG AGRI, napomenula je da su se samo četiri zemlje članice, Austrija, Francuska, Luksemburg i Italija, već odlučile za implementaciju do 2023. godine. Španija i Portugal su primenu prolongirale do 2024. godine.

Kakvo je stanje u Srbiji?

Prema istraživanjima Zavoda za statistiku, broj samoubistava se na godišnjem nivou smanjuje, tako je 2020. godine nasilnom smrću nastradala 213 ženskih osoba, muških 682. U godini ranije, 698 muških i 243 ženskih osoba. Pre šest godine, te brojke bile su više: 795 i 269. Kako su pozivi na linije za prevenciju samoubistva anonimne, ne postoji podatak o strukturi osoba, od starosti, zanimanja i mesta boravišta, ali opšti izveštaji pokazuju veću stopu u gradskim sredinama.

Prevencija samoubistava je jako važno, kako u svetu, tako i u Srbiji, pa se ohrabruju osobe na razgovor na broj telefona 0800/300 303 Centra Srce i 0800/309 309 Nacionalna SOS linija.