Moderni eko-staklenici budućnost agrara

U svetu više nije neobično gajenje paradajza i jagoda u tehnološki naprednim staklenim baštama. U takvim objektima voće i povrće sazreva bez pesticida, dok uslove u njima kontrolišu računari. Ove staklene bašte već postoje u Australiji, Japanu, Meksiku i Francuskoj. Međutim, gradnja takvih staklenika iziskuje mnogo novca.

Eko paradajz iz australijske pustinje

Kako prenosi Euractiv, na solarnoj farmi "Sandrops farm", smeštenoj u australijskoj pustinji, paradajz se gaji bez vode za piće, hemijskih pesticida i energije dobijene iz fosilnih goriva. Farma je otvorena 2016. godine, a na njoj se za uzgoj paradajza koriste samo energija sunca i morska voda.

Najmoderniji staklenik na 200.000 kvadrata

Kompleks staklenika, koji zauzima površinu od 200.000 m², izgradile su holandska kompanija "Van der Heven" i danska kompanija "Alborg". Farmu okružuje 22.000 ogledala, od kojih se sunčevi zraci odbijaju ka vrhu tornja gde se nalazi neka vrste džinovskog kotla. U njemu se na temperaturi od 800 °C morska voda desalinizuje, a vodena para se usmerava ka turbini koja proizvodi struju neophodnu za osvežavanje staklene bašte i irigaciju. Supstrat za gajenje biljaka su vlakna kokosovog oraha ili vulkansko stenje koje obiluje hranljivim materijama.

Investicija vredna 100 miliona evra

Prema rečima direktora kompanije "Van der Heven" Petera Spamsa trenutno se pregovara o realizaciji sličnog projekta u Saudijskoj Arabiji, a jedina prepreka bi mogla biti njegova cena od 100 miliona evra. Kako tvrdi Spams, da bi uspeh projekta bio osiguran, investitori su morali da od jednog od klijenata "Sandrop farmi" dobiju obećanje da će bruto cena kilograma paradajza u narednih 10 godina biti tri dolara, naglasivši da je to u Evropi nezamislivo, jer se cena tog povrća kreće 1-1,5 evra.

Uzgoj bez tretiranja hemijskim preparatima

Predsednik vodećeg francuskog proizvođača staklenika "Rišel ekipman" Antoan Lepjer kaže da na primer u Meksiku, koji se nalazi u tropskoj zoni, usevi posejani na otvorenom zbog velike vlage i bolesti moraju svakodnavno da se tretiraju zaštitnim hemijskim preparatima. U takvim uslovima su staklene bašte spasonosno rešenje, jer su omogućile da se broj tretidanja smanji na jedanput mesečno.

Rešenje za probleme nedostatka i prekomerne vlage

Lepjer je napomenuo da je dodatna prednost tehnološki savremenih staklenika i to što je u njima rešen i problem nedostatka vode za zalivanje biljaka. U pojedinim oblastima su zbog klimatskih promena sve češći ekstremni događaji, poput suša u oblastima u kojima se dešava da kiša ne padne mesecima. U takvim ekstremnim vremenskim uslovima neretko se dogodi da se čitav proizvodni sistem iznenada uruši, pa su ovakvi staklenici jedini spas za proizvođače voća i povrća.

Revolucija poljoprivrede - hermetički zatvoren eko-plastenik

Mladi proizvođač paradajza u ekološkom uzgoju sa juga Francuske, Vensan Kleman, nedavno je počeo povrće da gaji u "eko-stakleniku" za koji tvrdi da je revolucija kakvu nismo imali u poslednjih 25 godina. Kako kaže, u ovakvom stakleniku biljke ne prska insekticidima, jer je gotovo hermetički zatovren, a unutrašnjost je pod visokim pritiskom, pa štetni insekti u staklenik ne mogu da uđu. On ističe da je manja i upotreba fungicida zato što temperaturu u zatvorenom prostoru održava kompjuter, ali se prema potrebi koristi i kotao na biomasu. Korenje se ne tretiram jer se biljke kaleme.

Koliko je isplativo izuzetno veliko ulaganje?

Na kraju treba postaviti i pitanje isplativosti ovog ozbiljnog ulaganja, koje iznosi čak milion evra po hektaru. Predsednik francuske kompanije "Ružlin", koja povrće proizvodi u eko-staklenicima, Bruno Vila napominje da još imaju teškoće da koncept objasne potrošačima i zarade od prodaje paradajza. Ipak, on dodaje da je paradajiz uzgojen u ovim specifičnim uslovima mnogo ukusniji i ima znatno manje ili nimalo pesticida.

Foto: David Clarke / Flickr