Modernizacija bezbednosti hrane radi očuvanja kulinarske tradicije

Po receptu starom 250 godina, Miloš Pajić iz Bačkog Petrovca pravi domaće ljute dimljene kobasice, po kojima je to selo i poznato. Takođe prati i nove propise o bezbednosti hrane koje je uvela Vlada uz podršku FAO-a i Evropske banke za obnovu i razvoj, sa ciljem da stare gastronomske recepte dovede u korak sa savremenim znanjem o bezbednosti hrane i podstakne konkurentnost malih proizvođača u zemlji, prenosi FAO.

U ovom, i mnogim drugim selima, ponose se starom kulinarskom tradicijom, ali je ona i izvor prihoda za stanovnike, dok se bogato prehrambeno nasleđe Srbije prenosi sa kolena na koleno.

"Svoju decu učim o bezbednosnim i higijenskim merama u svim fazama, od sirovine do gotovog proizvoda", rekao je Pajić.

Podsetimo kako i njegov unuk Nikola svoju budućnost vidi u nastavku porodične tradicije.

"Moji planovi su da nastavim da se bavim ovim. Ja sad učim uz dedu i radim i trudim se da steknem što više znanja, kako bih kvalitetno nastavio proizvodnju suhomesnatih proizvoda. Ja vidim svoju budućnost u ovome", ističe on.

Nova pravila nisu zahvatila samo meso?

Novim pravilima nisu samo mesni proizvodi podložni, već se ona takođe primenjuju na hiljade malih porodičnih gazdinstava, bilo da proizvode džem, sokove, sušeno voće, kiseli kupus ili ajvar.

Pre otprilike tri godine, Stevan Petrović je napustio advokatsku karijeru i odlučio da se vrati porodičnom poslu proizvodnje ajvara. Petrović kaže da nije bilo lako ubediti svoje roditelje u ovu proizvodnju, ali su mu kasnije u potpunosti pomogli da se proširi dalje. Leskovački region je dom ajvara koji ima status proizvoda sa zaštićenom oznakom porekla.

"Teško je biti proizvođač hrane, ali gledajući vreme u kojem živimo, vredno je pružiti našim kupcima zdrav, bezbedan proizvod u skladu sa propisima.", navodi Petrović

FAO i EBRD su pomogli Vladi Srbije da primeni nove propise o bezbednosti hrane koju su prilagođeni malim proizvođačima.

Pogodno za male preduzetnike

Mere bezbednosti hrane koje podržava FAO-EBRD omogućavaju očuvanje raznovrsnosti visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda, kulturnog nasleđa i sredstava za život malih proizvođača, istovremeno obezbeđujući ispunjenje bezbedonosnih i higijenskih standarda.

Saradnja je dovela do niza smernica i promotivnih materijala koji će srpskim proizvođačima pomoći da razumeju i pridržavaju se novih podzakonskih propisa o bezbednosti hrane i razvila je program obuke uključujući video tutorijale. 

Čvrsto, ali podržavajuće

Nova pravila su osmišljena da odgovore na potrebe malih proizvođača, a obuka jasno pokazuje da nema mesta za kompromis po pitanju kritičnog pitanja higijene.

Načelnica uprave za veterinarsko javno zdravlje Srbije Tamara Bošković objašnava da propisi omogućavaju malim proizvođačima da diverzifikuju svoja tržišta i prodaju, zahvaljujući zahtevima za bezbednost hrane koji uzimaju u obzir njihov obim i rizike po bezbednost hrane. Čak i proizvođači u planinskim oblastima, gde je ograničena infrastruktura, mogu da nastave da proizvode na tradicionalan način, koristeći primenljiva odstupanja od pravila.

Gde je pečat?

Inicijativa je takođe doprinela razvoju srpske oznake kvaliteta koja potvrđuje poreklo i kvalitet proizvoda. Za srpske proizvođače mesa, kao što je Pajić, kako kaže ekonomista FAO-a Lisa Pagljeti, usklađenost sa važećim standardima bezbednosti i kvaliteta hrane je ključna jer omogućava pristup tržištu i na taj način mogu da prošire mogućnosti izvoznog tržišta i povećaju ekonomske prinose u sektoru.

Za potrošače u Srbiji i šire, novi propisi koje podržavaju FAO i EBRD pružaju uveravanje da su proizvodi koje kupuju pripremljeni u skladu sa vekovnom kulinarskom tradicijom zemje, ali i u skladu sa savremenim standardima zdravlja i bezbednosti.