Nacionalni konvent o EU traži povlačenje Zakona o eksproprijaciji

Nacionalni konvent o Evropskoj uniji zahteva od Vlade Republike Srbije da povuče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Apeluje da se, s obzirom na značaj i dugoročne posledice primene ovog zakona, omoguće njegove izmene i dopune uz široku javnu raspravu i analizu uticaja na zainteresovane strane, što nije učinjeno u procesu pripreme ovog akta.

Ovakav Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji predstavlja nedopustiv udar na privatnu svojinu građana, suprotno Ustavu Republike Srbije i principu pravne sigurnosti, čime se ugrožava Ustavom zagarantovano pravo na mirno uživanje imovine. Eventualna primena ovako izmenjenog zakona, ne bi doprinela stvaranju dobrog poslovnog okruženja za sve učesnike u srpskoj ekonomiji i stabilnim uslovima privređivanja, niti ispunjavanju Kopenhaškog kriterijuma o ekonomskim slobodama i razvoju tržišta.

"Ako ovakav predlog Zakona bude usvojen, Vlada će dobiti diskreciono pravo da, po svom nahođenju i bez unapred propisanih kriterijuma i uslova, proglašava određene projekte za projekte od javnog interesa, te bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije. U evropskoj državi koja teži članstvu u Evropskoj uniji ovakav pristup i tretman privatne svojine je nezamisliv", navodi se u saopštenju.

I privatne rudarske kompanije mogu biti korisnici eksproprijacije

Izmenama će se i privatnim preduzećima omogućiti da budu korisnici eksproprijacije, jer zakon kaže da lista korisnika eksproprijacije može biti i "u skladu sa posebnim zakonom". Ovo naročito može biti slučaj u oblasti rudarstva, ako imamo u vidu da Zakon o rudarstvu omogućava da i privatne rudarske kompanije mogu biti korisnici eksproprijacije.

Pokrenuta peticija protiv eksploatacije litijuma u dolini reke Jadar

Svi postupci postaju hitni, što znači da se eksproprijacija sprovodi u roku od pet (+tri) dana. Zakon će omogućiti i privremeno zauzimanje zemljišta u trajanju od najduže tri godine, ako je u pitanju projekat koji Vlada proglasi za projekat od državnog ili međunarodnog značaja. Svaki ugovor o kreditu može da se tumači kao međunarodni ugovor, a takođe i svaki projekat koji proizilazi iz ugovora o strateškom partnerstvu.

"U Predlogu izmena zakona se prvi put pominje eksproprijacija zemljišta po međunarodnom ugovoru, i to čak i privatnog zemljišta i privatne imovine u šta spada i privatno poljoprivredno zemljište. Dakle, bilo koja i bilo čija imovina može postati predmet eksproprijacije."

Put ili poljoprivreda - brza saobraćajnica preko plodne zemlje?

Podsetimo, zbog gradnje brze saobraćajnice koja treba da spoji Valjevo sa auto-putem Miloš Veliki negodovali su i protestovali mnogi poljoprivrednici koji imaju obradive površine od sela Iverak do Nepričave. Mnogi nisu dobili rešenje o plaćanju naknade, a niti samu naknadu, jedan deo poljoprivrednika je i uložio žalbu, ali do danas nije dobio odgovor. Slično se desilo poljoprivrednicima kod Kraljeva zbog gradnje auto-puta od Preljine do Pojata i proširenju aerodroma "Morava". Zbog izgradnje ovog auto-puta, krajem oktobra protestovalo je oko 300 građana u selu Mrčajevci kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo zbog, kako kažu, oduzimanja njihove zemlje. 

Nacionalni konvent je u više navrata otvoreno i direktno pitao predsednicu Vlade kako će Vlada postupati u situacijama kada je interes stranih investitora u sukobu sa javnim interesom ili interesima građana i dobili smo odgovor da će država, naravno, uvek štititi javni interes. Ovaj predlog zakona to ne garantuje.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor