Nacionalni strateški planovi ZPP-a neće biti usvojeni pre septembra?

Nema nijednog nacionalnog strateškog plana za Zajedničku poljoprivrednu politiku (ZPP) koji bi bio usvojen pre leta zbog čega je najrealnije da donošenje prvih bude u septembru, zaključak je sa sastanka Odbora za poljoprivredu Evropskog parlamenta (AGRI), održanog 2. februara.

Kako piše Euractiv, trećina država članica je "probila" rok koji je bio do 1. januara, a nekoliko njih tek treba podneti zahtev.  

Bez plana nema planiranja

Mihail Dumitru, zamenik generalnog direktora u DG AGRI, rekao je se proces treba završiti do kraja godine pre nego što novi ZPP stupi na snagu.

"To ne znači da ih moramo odobriti sredinom 2022", komentarisao je. On je uveren da ZPP neće biti usvojen pre leta i da je septembar mnogo realniji datum kako bi se mogla ispoštovati sva procedura i sve provere. Situaciju dodatno otežava i što su neke zemlje propustile rok, a to će dodatno odložiti proces.

Predsednica udruženja poljoprivrednika EU COPA Kristijan Lambert je upozorila na ozbiljne posledice zbog kašnjenja.

"Promene planirane za novi ZPP važne su za poljoprivrednike. Moramo da znamo pravila igre do kraja proleća 2022", istakla je jer, kako znamo, poljoprivredna proizvodnja se mora precizno planirati, a što će u ovom slučaju biti otežno. 

Nema sankcija za kašnjenje

Upozorenje stiže i od Norberta Linsa, predsednika Odbora za poljoprivredu Evropskog parlamenta, koji je izrazio zabrinutost.

"Možda ćemo na kraju godine imati određenu situaciju između Komisije i država članica, a poljoprivrednik zapravo neće znati šta se tačno dešava i šta da planira za sledeću godinu - moglo bi biti prekasno."

On je rekao da planovi možda neće biti odobreni u celosti. Farmeri moraju da podnesu svoje aplikacije za finansiranje EU, koje će dobiti krajem 2023. godine, u martu, što je duži vremenski okvir od očekivanog.

Slovačka svoj tek treba da preda, a Nemačka će ga dostaviti sredinom februara. Belgija je dostavila dva plana, jedan za Valoniju i jedan za Flandriju.

Komisija smatra da sankcije za države članice nisu neophodne jer će kazna zbog neblagovremenog dostavljanja biti da su države prepuštene same sebi.