Rast cene zemljišta zabeležen je u mnogim okruzima u Vojvodini, ali ne i u Šumadiji i južnoj i istočnoj Srbiji, gde vrednost hektara na tržištu stagnira, pa čak i pada.
Poljoprivredno zemljište u našoj zemlji ima više cene i do 20% u nekim regionima, od 2016. godine. Rast je zabeležen u mnogim okruzima u Vojvodini, ali ne i u Šumadiji i južnoj i istočnoj Srbiji, gde vrednost hektara na tržištu stagnira, pa čak i pada, piše Politika. Najskuplje su i dalje plodne oranice u okolini Novog Sada, odnosno u Južnobačkom okrugu, do kojih hje teško doći.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u prvoj polovini 2018. godine prosečna cena hektara u okolini Srbobrana, Temerina, Bačke Palanke, Bečeja, Vrbasa i Titela bila je 10.100 evra. To je gotovo tri puta više od prosečne cene poljoprivrednog zemljišta u južnoj i istočnoj Srbiji. Ovde je hektar prošle godine u proseku vredeo 3.300 evra, a 2016. godine 3.500 evra. Zemlja u Šumadiji je nešto skuplja - hektar je u proseku koštao 3.850 evra.
Zvanične cene se obračunavaju na osnovu iznosa iz kupoprodajnih ugovora. Poznavaoci tržišta ističu da se često mogu uzeti sa rezervom, jer se iznosi transakcija (u ugovorima) često fingiraju na niže, pa i više vrednosti, iz raznih razloga.
Lokalnu cenu diktira to koliko ima uspešnih poljoprivrednika na toj teritoriji. Veće parcele imaju višu cenu, koja može da raste ako je zemljište pored asfaltnog puta ili postoji mogućnost da bude prevedeno u gradsko građevinsko zemljište. Sa druge strane, ne primer, hektar plodne zemlje uz Mlavu može da se kupi i za 1.000 evru. Osim prodaje, i izdavanje zemlje ide teško, jer je sve manje onih koji žele da se bave poljoprivredom.
Kada je reč o regionu i Evropi, borba za plodnim oranicama se nastavlja. Trenutno su u najvećem problemu poljoprivrednici iz Slovenije. Oni su nedavno zatražili pomoć Vlade, jer im je sve teže da se izbore sa bogatijim Austrijancima. Oni masovno kupuju slovenačko zemljište uz garanciju, jer je kod njih nekoliko puta skuplje. Veliki deo zemlje koji su Slovenci dobili tokom denacionalizacije, sada je u rukama poljoprivrednika iz Austrije.
Cena poljoprivrednog zemljišta u Srbiji znatno je viša nego u okruženju ali ne i u odnosu na visokorazvijene poljoprivredne države EU. Tako se dešava da proizvođači iz pograničnih mesta u Banatu kupuju njive u Rumuniji, jer je cena hektara mnogo jeftinija nego u Srbiji.
Izvori
Tagovi
