Najveći pad proizvodnje pšenice u više od 50 godina - gde?

Američko Ministarstvo poljoprivrede (USDA) objavilo je novi mesečni izveštaj o svetskoj ponudi i potražnji poljoprivrednih proizvoda (WASDE), koje po prvi put donosi procene za sezonu 2026./2027. Izveštaj upozorava na smanjenu globalnu ponudu pšenice, niže zalihe žitarica i povećanu nestabilnost tržišta, uz poremećaje u proizvodnji i međunarodnoj trgovini, prenosi The Wall Street Journal.

Najveća pažnja usmerena je na pšenicu, čija bi globalna proizvodnja trebalo da padne na oko 819 miliona tona, što je približno 25 miliona tona manje nego godinu ranije. Pad je rezultat slabijeg roda u ključnim izvoznim regijama, uključujući SAD-e, Australiju i Argentinu.

U SAD-u se očekuje najniža žetva pšenice u više od 50 godina, oko 42,5 miliona tona, uz pad veći od 20 odsto. Glavni razlog suša je u američkim Velikim ravnicama, području koje obuhvata savezne države Kanzas, Oklahomu, Teksas, Nebrasku i Dakotu te predstavlja ključno područje proizvodnje ove ratarske kulture u SAD-u, kao i smanjene površine pod usevima.

Najvažnije američka izvozna sorta

Posebno je pogođena proizvodnja tvrde ozime pšenice, najvažnije američke izvozne sorte, koja beleži izrazit pad zbog loših vremenskih uslova. USDA navodi i da je udeo ozime u dobrom ili odličnom stanju pao na najniži nivo za ovo doba godine u poslednje četiri godine, što dodatno potvrđuje probleme na američku proizvodnju.

FAO: Povoljni izgledi za pšenicu i kukuruz, ali pod pritiskom rasta troškova

Problemi nisu ograničeni samo na SAD. Nakon izuzetno dobrih prethodnih sezona, Argentina i Australija vraćaju se na prosečne ili ispodprosečne nivoe proizvodnje, što dodatno smanjuje globalnu ponudu.

U Evropskoj uniji očekuje se žetva ove žitarice od oko 136 miliona tona, što je znatno manje nego prethodne godine. Time se smanjuje izvozni potencijal EU-a, iako Unija i dalje ostaje drugi najveći izvoznik pšenice na svetu, s oko 31 mil. t izvoza. Rusija ostaje vodeći globalni izvoznik sa približno 47 mil. t. Smanjene zalihe unutar Evrope dodatno podržavaju nivo cena i povećavaju osetljivost tržišta na eventualne poremećaje u snabdevanju.

Situacija na tržištu kukuruza dodatno doprinosi napetosti. Iako se u SAD-u očekuje rast proizvodnje na oko 130,4 miliona tona, globalne zalihe pale su na najniži nivo od sezone 2013./2014. U isto vreme, Evropska unija ostaje zavisna od uvoza, koji bi mogao doseći gotovo 20 mil. t, jer domaća proizvodnja i dalje nije dovoljna za pokrivanje potrošnje.

A šta je sa sojom?

Na tržištu soje situacija je nešto stabilnija, ali i dalje obeležena neizvesnostima. SAD beleži rast proizvodnje na oko 120,7 miliona tona, dok se istovremeno očekuje i druga najveća istorijska žetva soje u određenim scenarijima tržišta. Ipak, potražnja ostaje ključni faktor nestabilnosti, ponajpre zbog smanjenih kupovina Kine, najvećeg svetskog uvoznika, koja je povećala uvoz na oko 114 mil. t, ali preusmerava deo nabavke prema Južnoj Americi zbog trgovinskih napetosti sa SAD-om.

Dodatne probleme stvaraju geopolitičke napetosti i rast troškova proizvodnje. Poskupljenje goriva i đubriva, delimično uzrokovano poremećajima u svetskoj trgovini i transportu, poput problema u Ormuskog moreuzu, povećava troškove proizvodnje američkim poljoprivrednicima.

Istovremeno, trgovinske napetosti između Vašingtona i Pekinga te carinske politike dodatno destabilizuju tržište. Ovi faktori podstiču poljoprivrednike na promene u strukturi setve, pri čemu se povećava površina pod sojom jer zahteva manje inputa od kukuruza i pšenice.

Pad cena žitarica i rast troškova: Ratari pred novim gubicima, preti i nova inflacija hrane?

Na tržištu uljarica dodatnu podršku cenama daje rast potražnje za sojinim uljem, posebno zbog njegove sve veće upotrebe u proizvodnji biogoriva. U SAD-u se očekuje rast potrošnje za biogoriva na više od 8 mil. t, što predstavlja značajan porast u odnosu na prethodnu sezonu i dodatno jača potražnju za uljaricama.

Evropa zavisna od uvoza

Evropska unija pokušava da poveća sopstvenu samodovoljnost u proteinskim kulturama, uključujući soju, gde se očekuje blagi rast proizvodnje na oko 3,3 miliona tona, ali i dalje ostaje snažno zavisna od uvoza od približno 13,2 miliona tona.

USDA-ovo izveštaje pokazuje da globalno tržište žitarica ulazi u razdoblje smanjene ponude, niskih zaliha i pojačane osetljivosti na spoljne faktore. Kombinacija slabije proizvodnje pšenice, ograničenih zaliha kukuruza i snažne, ali nestabilne potražnje za sojom, sugeriše da bi cene u sezoni 2026./2027. mogle ostati povišene i volatilne.