FAO: Povoljni izgledi za pšenicu i kukuruz, ali pod pritiskom rasta troškova

Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) ovog meseca podigla je svoja predviđanja proizvodnje za većinu ključnih žitarica. To dodatno potvrđuje povoljnu situaciju u snabdevanju za sezonu 2025/26. Globalna proizvodnja sada je procenjena na 3.040 miliona tona, što predstavlja značajan porast od šest odsto u poređenju sa prethodnom godinom.

Procene proizvodnje pšenice i kukuruza podignute su za po 2 mil. t, što je prvenstveno odraz boljih rezultata u Evropi. Istovremeno, predviđa se da će svetska proizvodnja pirinča u sezoni 2025/26. porasti za dva odsto i dostići istorijski maksimum od 563,4 mil. t. Ovakav rezultat pripisuje se izuzetnim prinosima u Kambodži, Obali Slonovače i Maliju.

Potrošnja u porastu zahvaljujući stočarstvu

Očekuje se da će svetska potrošnja žitarica dostići 2.946 mil. t, što je rast od 70,6 mil. t (2,5%) u odnosu na prošlu sezonu. Povećana je upotreba svih glavnih žitarica, a prednjače kukuruz, pirinač i pšenica.

Najznačajniji činilac ovog rasta je povećana upotreba kukuruza za stočnu hranu, za 33,3 mil. t. Obilne žetve obezbedile su dobru ponudu na domaćim i izvoznim tržištima po atraktivnim cenama. Iako je potrošnja pšenice za ishranu ljudi u nekim zemljama, poput Irana, Meksika i Turske, revidirana naniže, taj pad je u potpunosti nadoknađen većom upotrebom pšenice za stočnu hranu u tim regionima.

Rekordne zalihe pšenice i pirinča

Prognoza svetskih zaliha žitarica do kraja sezone 2026. iznosi 954,6 mil. t, što je 9,6% iznad početnih nivoa i ukazuje na rekordne globalne zalihe pšenice i pirinča. Povećanje je najvidljivije u Ruskoj Federaciji, nakon izveštaja o rodu pšenice koji je nadmašio očekivanja. S druge strane, zalihe ječma, kukuruza i ovsa revidirane su naniže, ponajviše zahvaljujući rezervama u Belorusiji.

Globalni odnos zaliha i potrošnje žitarica trebalo bi da poraste sa 29,6% na 32,3%, što se smatra vrlo stabilnim nivoom snabdevanja. Zalihe pirinča dostići će vrhunac od 219,8 mil. t, što je dovoljno za pokrivanje gotovo pet meseci globalne potrošnje.

Trgovina stabilna, ali setva pod pritiskom

Svetska trgovina žitaricama u sezoni 2025/26. procenjuje se na 504,3 mil. t, što je porast od 3,9% u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos raznim globalnim poremećajima koji pogađaju trgovačke puteve, promet žitaricama zadržao je očekivani tempo u prvim mesecima 2026. Smanjenja prognoza uvoza pšenice i kukuruza zabeležena su tek za Etiopiju i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Pare nisu problem - para nema? Za investirati u srpsku poljoprivredu

Iako su trenutni uslovi povoljni, izgledi za proizvodnju pšenice i kukuruza u 2026. godini pod pritiskom su rasta troškova. FAO je blago smanjio prognozu za pšenicu na 817 mil. t. Nesigurnost produbljuje efektivno zatvaranje Ormuskog moreuza, što je podiglo cene energenata i đubriva. Uz relativno niske cene same pšenice, marže poljoprivrednika su pod ozbiljnim pritiskom, što bi moglo dovesti do manje upotrebe đubriva i smanjenja setvenih površina.

Stanje po ključnim regionima

U Evropskoj uniji je vreme povoljno, ali se u centralnim i istočnim delovima pojavljuje deficit padavina. Očekuje se pad proizvodnje pšenice na godišnjem nivou jer se prinosi nakon rekordne 2025. vraćaju na prosek.

Rusija očekuje manji rod zbog smanjenja setvenih površina. U Ukrajini su prognoze stabilne, odnosno povoljno vreme trebalo bi da nadoknadi gubitak površina, no proizvodnja je i dalje znatno ispod nivoa pre sukoba.

U SAD-u sve jača suša i smanjenje površina kvare izglede za rod pšenice, dok Kanada takođe očekuje pad zbog manje zasejanih površina.

Indija ide prema rekordnom rodu pšenice, a Pakistan i Kina očekuju iznadprosečne rezultate. U Severnoj Africi, nakon dve sušne godine, obilne padavine od decembra najavljuju snažan oporavak proizvodnje u 2026. godini.

Berba kukuruza na južnoj polulopti traje, a Brazil i Južna Afrika očekuju iznadprosečan rod, dok Argentina cilja na rekordan rezultat zahvaljujući odličnim vremenskim uslovima i povećanim setvenim površinama.