Cena pšenice se oporavlja, a za kukuruz je najviše pala na američkom tržištu. O kojim iznosima je reč?
Ove nedelje stanje na tržištu, inflacija i vremenske prilike imaju veći uticaj na cene žitarica i uljarica nego što je imalo zatvaranje žitnih koridora. U četvrtak su one pale četvrti dan za redom, ali je petak doneo blagi preokret.
Juče su cene na pariškom MATIF-u padale, a uljana repica bila jasan lider tog trenda. Njena cena je niža za čak 10,75 evra/t na samo 425 €/t. U petak posle 14 sati pokazala je blagi oporavak i iznosila 427,50 €/t što predstavlja najnižu u 27 meseci. Posledica je to pada cene nafte i palminog ulja u Maleziji i očekivanog obilnog roda u Brazilu.
Cena pšenice je 234 €/t i predstavlja blagi porast u odnosu na četvrtak. Ugovor o žitnim koridorima je produžen na 60 dana. Kotacije podržava nešto slabiji evro. Dodatno deluje i vest da je Alžir raspisao tender za 700.000 tona pšenice. Velika je verovatnoća da će prodavci biti iz crnomorske regije. Prognoze za rod pšenice su se popravile na 130 miliona tona, za jedan milion više nego prošli mesec. Padavine obećavaju bolju žetvu.
U EU je iz Ukrajine stiglo 4,8 miliona tona uvezene pšenice. Najveći pojedinačni izvoznik je Francuska sa skoro 9,2 miliona tona do sada. Slede je Rumunija sa 3,5 i Nemačka sa 3,1 miliona tona. I dalje su glavni kupci Maroko, Alžir, Nigerija, Egipat i Saudijska Arabija.
Cena kukuruza je u daljem padu i iznosi 226,50 €/t. U Evropi se očekuje manji njegov prinos, a veći u Brazilu.
Na čikaškom CBoT-u cena pšenice i dalje pada. Iznosi 206,74 €/t. U padu je sledi kukuruz sa 228,09 €/t, dok soja pokazuje blagi rast i za tonu je potrebno izdvojiti 485,77 evra. Ovas je koštao 207,15 €/t. Američko tržište očekuje dobru žetvu kukuruza i soje, ali izvoz trpi zbog jake konkurencije iz Brazila.
U svom tekućem izveštaju, Ministarstvo poljoprivrede SAD-a je prilagodilo svoje prognoze za marketinšku godinu 22./23., a brojke za 23./24. biće objavljene sledećeg meseca. Prema ovom izveštaju potrošnja premašuje proizvodnju, a Kina ostaje na prvom mestu uvoznika.
Na globalnom tržištu pšenice ponuda je porasla u odnosu na prethodni mesec. Razlozi za to su veće početne zalihe u Siriji i povećane brojke proizvodnje za Etiopiju. Korigovana je potrošnja i iznosi 796,1 miliona tona što je iznad proizvodnje od 789 miliona tona. Takvo stanje uglavnom je rezultat stanja u Indiji, Kini i EU.
Manji izvoz za EU, Argentinu i Brazil premašuje veće količine iz Rusije i Ukrajine. Potrošnja je i dalje veća od proizvodnje, a krajnje zalihe nastavljaju da padaju u skladu s tim na 265,05 miliona tona. To je i dalje sedam miliona tona manje nego prethodne godine i 21,25 miliona tona manje nego u 20./21. godini.
Tagovi
Autorka
