Američki naučnici su otkrili da je za dobro delovanje herbicida pre nicanja potrebno pet do 15 centimetara kiše u roku od 15 dana od primene.
Studija koju je sproveo Univerzitet u Ilinoisu u saradnji sa američkom Službom za istraživanje u poljoprivredi (ARS) pokazuje da herbicidi, koji se tamo koriste, pre nicanja useva (pre-emergence) postaju sve manje efikasna zbog nestabilnih vremenskih uslova, piše ScienceDaily.
"Padavine su promenjive, setva je često prolongirana zbog prevelike vlage, a u tim slučajevima primena takvih sredstava ima sličan učinak kao kod suše", objašnjava Marti Viliams, autor studije, ekolog i profesor na Odeljenju biljnih nauka.
Koristeći podatke od poslednjih 25 godina i 252 vremenska uslova, Viliams i njegov tim su otkrili da je za dobro delovanje većine tih hemijskih jedinjenja pre nicanja potrebno pet do 15 centimetara kiše u roku od 15 dana od primene. Ako ne padnu ove količine, prema njihovim saznanjima, stope suzbijanja korova bi naglo opale.
"Od pre znamo da je malo kiše nakon primene presudno da se herbicid unese u zemljište, ali nismo znali o kojoj je tačno količini reč“, napominje on.
Christopher Landau, učesnik projekta obavio je procene efekara četiri uobičajene aktivne materije koje se koriste u sredstvima za uništavanje korova u Americi - atrazin, acetoklor, S-metolaklor i mezotrion. Osim njihovog samostalnog delovanja proučavao je i kombinacije dobijene njihovim mešanjem i to na tri vrste korova: vodenoj konoplji (Amaranthus tuberculatus), beloj lobodi (Chenopodium album) i grimiznoj travi (Setaria faberi).
Njegove analize su jasno ukazale na potrebu kiše nakon primene. Međutim, nije za svaku aktivnu materiju bila potrebna ista količina padavina kako bi se uočila delotvornost. Tako je, na primer S-metolakloru bilo potrebno 10 do 15 centimetara kiše da bi uništio vodenu konoplju, dok je acetokloru bilo potrebno samo pet centimetara za suzbijanje tog istog korova.
Dalje, rezultati su pokazali da kombinacije više aktivnih supstanci smanjuju potrebnu količinu padavina za uspešnu kontrolu korova. Na primer, kada je atrazin dodat S-metolakloru, mešavini je bilo potrebno samo pet centimetara kiše da bi se postigla isti nivo kontrole.
"Stalni razvoj otpornosti na aktivne materije kod vrsta kao što je Amaranthus tuberculatus zahteva integrisane mere suzbijanja, a kombinacije herbicida mogu biti jedna komponenta takvih sistema", tvrdi Aaron Hager, koautor studije i stručnjak za biljne nauka u Ilinoisu.
Kad su istraživači razmotrili uticaj temperature zemljišta na učinkovitost ovih sredstava za zaštitu bilja, nisu došli do mnogo zaključaka osim da je ona važna kada nema padavina.
Kada je pala količina kiše od 10 centimetara ili više u roku od 15 dana, verovatnost uspešnog otklanjanja korova s većinom tretmana bila je maksimizovana pri svakoj temperaturi zemljišta.
"Međutim, kada su količine vode bile ispod 10 centimetara, više temperature zemljišta su povećavale ili smanjivale verovatnost uspešnog suzbijanja korova, zavisno od kombinaciji herbicida", kaže Viliams.
Zaključno, američki istraživači preporučuju da se oni koriste u kombinaciji i apeluju na poljoprivrednike da prilikom odluke o njihovoj primeni vode računa o vremenskoj prognozi i prate kada će i koliko pasti kiše.
Tagovi
Autorka
