Navodnjavanje otpadnim vodama: U kojim delovima postrojenja završavaju tragovi lekova?

Novo naučno istraživanje pokazuje da usevi navodnjavani prečišćenom otpadnom vodom mogu da apsorbuju tragove lekova, ali oni uglavnom ostaju u listovima, a mnogo manje u jestivim delovima biljaka, objavio je Sciencedaily.

Naučnici sa Univerziteta Džons Hopkins proučavali su kako su biljke paradajza, šargarepe i zelene salate reagovale na prisustvo farmaceutskih jedinjenja u vodi za navodnjavanje. Tokom eksperimenta, biljke su apsorbovale tragove lekova, uključujući antidepresive i antiepileptičke lekove. Međutim, rezultati su pokazali da su koncentracije ovih supstanci u plodovima paradajza i korenu šargarepe bile znatno niže nego u njihovim listovima.

Istraživanje dolazi u vreme kada se sve više razmatra ponovna upotreba prečišćenih otpadnih voda u poljoprivredi, posebno u područjima sa ograničenim zalihama vode za piće.

Rastuća potreba za alternativnim izvorima vode

Zbog sve češćih suša i ograničenih vodnih resursa, poljoprivreda se suočava sa sve većim pritiskom. U takvim uslovima, prečišćena otpadna voda postaje važan alternativni izvor za navodnjavanje. Međutim, njena upotreba izaziva zabrinutost zbog mogućeg prisustva raznih hemijskih jedinjenja, uključujući psihoaktivne droge.

"Poljoprivreda troši velike količine vode za piće, a klimatske promene dodatno pogoršavaju njenu dostupnost. U budućnosti ćemo se sve više oslanjati na ponovnu upotrebu prečišćene vode“, rekla je Danijela Sančez, glavna autorka studije.

U eksperimentu, naučnici su analizirali četiri farmaceutska jedinjenja koja su često prisutna u otpadnim vodama: karbamazepin, lamotrigin, amitriptilin i fluoksetin. To su lekovi koji se koriste za lečenje depresije, bipolarnog poremećaja i epilepsije.

Odakle dolaze ostaci glifosata koje nalazimo u hrani ili vodi?

Biljke su gajene u kontrolisanim uslovima do 45 dana, a zatim su njihovi različiti delovi analizirani kako bi se utvrdilo gde se ove supstance akumuliraju i kako se razlažu.

Rezultati su pokazali jasnu distribuciju, sa najvećim količinama lekova i njihovih proizvoda razgradnje pronađenim u listovima. Kod paradajza, listovi su imali više od 200 puta veću koncentraciju nego plod, dok su kod šargarepe listovi imali oko sedam puta više ovih jedinjenja nego jestivi koren.

Naučnici naglašavaju da ovi rezultati ne predstavljaju direktnu pretnju po zdravlje, ali pomažu u razumevanju kako biljke obrađuju i distribuiraju hemijske supstance unete putem vode.

Zašto lekovi ostaju u listovima?

Objašnjenje leži u načinu na koji voda cirkuliše kroz biljku. Voda, zajedno sa rastvorenim supstancama, kreće se od korena do listova. Kada se nađe u listovima, isparava kroz sitne otvore, dok hemijska jedinjenja ostaju "zarobljena“ u tkivu. Za razliku od ljudi, biljke nemaju efikasan mehanizam za izlučivanje takvih supstanci. Stoga se akumuliraju u ćelijama, često u vakuolama, strukturama koje služe kao mesta za skladištenje neželjenih jedinjenja.

Istraživanje je takođe pokazalo da se različiti lekovi ponašaju različito unutar biljaka. Dok su lamotrigin i njegovi derivati pronađeni u relativno niskim koncentracijama, karbamazepin se akumulirao u većim količinama, uključujući i jestive delove povrća.

Ovi podaci bi mogli biti važni za buduće procene bezbednosti hrane i moguće regulatorne mere.

Šta ovo znači za potrošače?

Iako prisustvo tragova farmaceutskih proizvoda u biljkama može zvučati zabrinjavajuće, stručnjaci ističu da to ne znači da nužno postoji stvarni zdravstveni rizik. "Sama činjenica da su ova jedinjenja prisutna u prečišćenoj vodi ne znači da imaju značajan uticaj na biljke ili ljude koji ih konzumiraju“, naglasio je Karsten Prase, koautor studije.

On dodaje da je takvo istraživanje ključno za razumevanje celog procesa i za razvoj budućih pravila koja će osigurati bezbedno korišćenje otpadnih voda u poljoprivredi.