Nedovoljne francuske mere podrške stočarstvu!

Savez manjih PG-a Francuske (CR) ukazuje na propuste mera koje donosi francuska vlada da bi ublažila posledice katastrofalnog pada cena mleka! CR (Coordination rurale) smatra da je reč o pustim nadama vlade da će dobrovoljnim sporazumima omogućiti da proizvođači/uzgajivači postignu povoljnije cene. To može da se postigne jedino zakonskim putem jer će u suprotnom uticaj konkurencije biti odlučujući, a CR očigledno procenjuje da su mogućnosti daljeg racionalisanja proizvodnje ograničeni.

Mnoge finansijske inicijative CR smatra nedovoljnima. Oni podsećaju da mnoga problematična gazdinstva ne pripadaju kategoriji mladih, odnosno novih ulagača. Kada bi se finansijska pomoć najugroženijima podelila na celu seljačku populaciju, svako gazdinstvo bi dobilo samo nekih 450 evra, a pomoć je osim toga, povezana s obilnom papirologijom.

Kritike marketinškim subvencijama

Ostatak kratkoročnih mera, CR smatra manje - više ukrasima za izlog, a najveće kritike upućuje strukturnim inicijativama. Za 10 miliona evra marketinških subvencija mesu i mlečnim proizvodima kažu da je već mnogo novca neuspešno potrošeno na takve inicijative. A kad je reč o odbrambenoj meri kontrole etiketiranja proizvoda, seljački savez se pita zašto se to našlo u paketu nekakvih novih inicijativa. To je, kako kažu, posao koji je i do sada trebalo odgovorno odraditi. Osim toga, trebalo bi kontrolisati i mesne prerađevine koje dolaze iz istočnih zemalja.

Kada je reč o promovisanju potrošnje: Kupci su pod pritiskom proračunske štednje, a dobavljači izloženi zahtevima takmičenja. CR bi želeo da primenjuje američko pravilo Buy American, ali to ne može da bude sprovedeno uz evropska pravila konkurencije i pravilnik upravljanja javnim tržištima. Zato postoji rizik da se proizvodi diskriminišu po kriterijumima zaštite okoline, umesto da se favorizuju po lokalnom poreklu.

Slobodna trgovina uništava unutrašnje tržište

CR podseća na to da druge mere navedene u kriznom paketu zapravo nisu ništa novo. Problem je taj što nisu zaživele, odnosno da državna birokratija nije odradila svoje. Kada je o izvozu reč, CR smatra da vlada, bolujući od ultraliberalnih dogmi, pokušava od izvoza da načini novo zlatno tele, zaboravljajući sopstveno unutrašnje tržište, pa podseća na to da tokom poslednje dve godine Francuska više nije samodovoljna - npr. u prasetini. "Pa kao da se vlast ne zadovoljava samo time već se sprema da još više lomi naš uzgoj potpisujući bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini (SAD, Latinska Amerika)".

Obrada otpada nije ništa rentabilnija

Vladin program zagovara razne oblike obrade otpada i njihovu upotrebu u proizvodnji energije. Po viđenju CR-a, tako u trenutku kada proizvodnja hrane nije rentabilna, pokušava da se promoviše proizvodnja energije koja nije ništa isplativija nego naprotiv - umnogome zavisi od fiskalnih olakšica. U tom pogledu Francuska pokušava da sledi primer Nemačke, a tamošnji seljaci u tom usmerenju vide posebnu uvredu: "Pa to je kao da čovek sanja: naš je posao da proizvodimo hranu! Ispada da se ovim predlogom plod našeg rada prosleđuje drugima u proizvodnom lancu! Može li se zamisliti da će se ratar koji proizvodi pšenicu zadovoljiti slamom kako bi preživeo? Već dve godine se čeka da se poprave otkupne cene - očekuje li se da će se to dogoditi nekim čudom?".

Razvoj velikih projekata

Mali francuski seljaci se boje da će mobilizacija evropskog finansiranja u okviru Junkerovog plana pre svega pomoći razvoju velikih projekata u kojima uzgajivači neće učestvovati u odlučivanju, niti će od njih imati neke koristi. Mogao bi to za njih biti pojas za spasavanje od betona koji će ih ili onesvestiti ili povući na dno ako pokušaju da ga uhvate.

Važnost komercijalnih i ugovornih odnosa

Ni od planova vlade da finansira investicioni plan budućnosti sa 120 miliona evra, seljaci ne očekuju mnogo. Taj novac će se razvodniti po celom lancu, a za uzgajivače je najvažnije da se počne sa smanjenjem broja normi. Najvažnije je, a time su predlozi trebali da počnu, kaže CR, da se poboljšaju komercijalni i ugovorni odnosi u proizvodno-distributivnom lancu životinja.

Cene koje pokrivaju proizvodne troškove

Nakon kritika službenog programa, CR podseća na neke svoje predloge mera za koje smatra da vlada nije imala političke hrabrosti. Vlada bi morala odmah da se zauzme kod drugih zemalja EU i Brisela da Zajednička poljoprivredna politika bude zaista regulatorna dajući prednost proizvodima Zajednice i cenama koje pokrivaju proizvodne troškove. Pregovori s Briselom treba da omoguće da se poljoprivreda isključi iz ugovora o slobodnoj trgovini. Ti pregovori su takođe potrebni da bi se digle sankcije koje su dovele do ruskog embarga.

Prema njihovim predlozima, trebalo bi izraditi strategiju sistema da bi se ponovo osvojilo francusko unutrašnje tržište, eksperimentisati sa socijalnijim PDV-om za mleko i meso, te uvesti moratorijum na svaku novu meru zaštite životne sredine i proveriti sve norme, naročito one koje su u vezi sa okolinom. Potrebno je i ukidanje propisa koji zabranjuju uzgajivačima da kupuju žitarice neposredno od proizvođača.

Vredi podsetiti da francuski savez CR nije neki nastrani skup gunđala, već uvažena organizacija, čije je predstavnike pre pola godine francuski predsednik primio i s njima proveo pola sata u ozbiljnim raspravama.

Foto: David Vincent