Novi paket EK: Oporezivaće se plavi dizel i uvoditi električna vozila?

Evropska komisija donela je niz predloga kako bi se do 2030. klimatskim, energetskim, prometnim i poreznim politikama kao i onima o korišćenju zemljišta smanjile neto emisije štetnih gasova za barem 55 odsto u poređenju sa nivoima iz 1990.

Da bi Evropa do 2050. postala prvi klimatski neutralan kontinent i ostvarila evropski Zeleni plan, to smanjenje moramo postići u sledećoj deceniji, poručuju u saopštenju o paketu nazvanom "Fit for 55".

Paket sadrži 13 zakonskih predloga, koji bi evropsko gazdinstvo zavisno od energije fosilnih goriva trebalo da preobraze u ugljično neutralno do 2050. godine, smanje zagađenje i promet zasnuju na baterijskom punjenju.

Plan je da do 2035. godine emisije budu smanjene za 100 odsto što će najviše uticaja imati na prodaju novih automobila koje pokreće motor sa unutrašnjim sagorevanjem, a koja bi nakon te godine prema ovom predlogu bila zabranjena. 

Alternativa su električna vozila. Kako stoji u paketu EK, ta vrsta vozila bi iz godine u godinu trebalo da bude sve povoljnija u odnosu na one koja troše benzin ili dizel budući da će EU kroz druge mere, a spominje se i oporezivanje, podstaći značajno smanjenje troška vlasništva električnih automobila u poređenju sa konvencionalnim. 

Oporezivaće se plavi dizel?

Kada je reč o oporezivanju i gorivima, ono što će naše poljoprivrednike i ribare sigurno najviše zanimati je i moguće oporezivanje plavog dizela. 

Ovaj paket predviđa ukidanje nacionalnih propisa o izuzeću nekih vrsta fosilnih goriva od oporezivanja kao što je plavi dizel koji se u Srbiji koristi u poljoprivredi, ribarstvu i akvakulturi.

Ipak, Komisijin predlog ostavlja mogućnost da države članice ostave porezne povlastice, kao svojevrsnu meru socijalne politike, za najranjivija i "energetski siromašna" domaćinstva. 

Emisije iz poljoprivrede

U okviru ovoga plana objavljena je i Uredba o korišćenju zemljišta, šumarstva i poljoprivrede koja propisuje opšti cilj EU-a za uklanjanje 310 miliona tona emisija CO₂ do 2030. putem prirodnih ponora. 

EU bi do 2035. trebalo da nastoji postići klimatsku neutralnost u korišćenju zemljišta, šumarstvu i poljoprivredi, što uključuje i emisije iz poljoprivrede koje ne sadrže CO2 nastale na primer, kako pojašnjavaju u izveštaju, zbog đubriva i stočarstva. 

Kada je reč o šumama, cilj strategije je poboljšati njihov kvalitet, količinu i otpornost. Utvrđen je i plan za sadnju tri milijarde stabala u Evropi do 2030.

Copa-Cogeca: Da, ali... 

Celokupan plan pozdravili su u krovonom evropskom udruženju poljoprivrednika, Copa-Cogeca, ali nisu ga poštedeli ni kritika. Peka Pesonen, glavni advokat ove organizacije smatra da je procena učinka na poljoprivredu ovakvog reformskog paketa u celini složen zadatak te da su mere i mehanizmi predloženi za smanjenje emisije za najmanje 55 odsto do 2030. godine brojni i njihovi učinci složeni i kumulativni. 

"Ovo je obrazac kojeg Komisija ponavlja zajedno sa Zelenim planom. EU ima snažnu viziju za unutrašnje tržište što možemo podržati, ali što se tiče osiguranja doslednosti sa međunarodnim tržištima, još uvek nedostaju konkretna rešenja, posebno u poljoprivredi", upozorava Pesonen.  

Osvrnuo se i na smanjenje upotrebe fosilnih goriva u saobraćaju.

"Dok električna vozila imaju važnu ulogu u uštedi emisija, ona neće biti rešenje prikladno za sve evropske potrošače, posebno u ruralnim područjima gde se koriste poljoprivredna terenska vozila, koja su u velikoj meri zavisna od tekućih goriva", podseća. 

Treba napomenuti da će se sve ove promene uvoditi postupno. Prvo bi o predlozima Evropske komisije trebalo da se dogovore države članice kroz Veće EU i Evropski parlament, koji sve to treba da usvoji, što će zasigurno potrajati mesecima.