Prognoze za naredne godine nisu naročito obećavajuće. Prognozira se nastavak negativnog uticaja klimatskih promena, pa se po nekim pokazateljima predviđa da će u periodu 2041-2060. svaka godina biti praćena sušom.
Napravljeni su ključni koraci
Kako dalje pojašnjava, Vlada Srbije je 2023. godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. godine, u svrhu donošenja odluka i aktivnosti koje bi dovele do ublažavanja pomenutih pojava. U ovom Programu je opisano 25 mera, od kojih se pet odnosi na sektor poljoprivrede.
"U fokusu su povećanje iznosa subvencija za poljoprivrednike u voćarskoj i stočarskoj proizvodnji, povećanje površina pod livadama i pašnjacima, uvođenje konzervacijske poljoprivrede, povećavanje kapaciteta za navodnjavanje na održiv način sa akcentom na upotrebu akumuliranih atmosferskih voda, i svakako edukacija i podizanje svesti kod poljoprivrednih proizvođača", napominje Šućur, dodajući da ono što nauka i poljoprivredna struka mogu da ponude kao alternativne vidove pomoći proizvodnji jesu rad na selekciji i stvaranju sorti i hibrida gajenih biljaka koje će biti tolerantnije na visoke temperature.
Ona pojašnjava da će sve ove mere sprovesti Ministarstvo poljoprivrede, zajedno sa Republičkim hidrometeorološkim zavodom (RHMZ) koji će biti zadužen za sprovođenje unapređenja agrometeoroloških servisa.
"Jasno je da je neophodno znatno ulaganje u sektor poljoprivrede, kako u pomenute sisteme tako i, na primer, u prostore za skladištenje poljoprivrednih proizvoda."
Projekat Klima Panonija podrazumeva konkretne mere u četiri poljoprivredna sektora
Šućur napominje da pored različitih mera koje država pokušava da primeni, postoje i određeni projekti koje sprovode visokoobrazovne i naučne institucije sa namerom ispitivanja i istraživanja određenih problema, u ovom slučaju klimatskih promena.
"Jedan takav projekat je i Klima Panonija, koji je odobren i finansiran od strane Evropske komisije sa ukupnim iznosom od šest miliona evra."
Ovim projektom rukovodi Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, a u saradnji sa još 25 institucija iz 10 zemalja Evrope: osim Srbije, iz Mađarske, Rumunije, Hrvatske, Češke, Slovačke, Nemačke, Italije, Francuske i Švajcarske. U projektu učestvuje ukupno oko 150 istraživača različitih profila.
"Razvijaćemo rešenja kroz četiri sektora u poljoprivredi: upotrebu vode, agrošumarstvo, organsku poljoprivredu i stočarstvo", precizira, dodajući da je cilj jačanje otpornosti poljoprivrede usled katastrofalnih efekata klimatskih promena.
Kako tačno izgleda to "jačanje otpornosti"?
Pojašnjava šta će projekat podrazumevati za svaki od četiri sektora.
"Upotreba vode podrazumeva pronalaženje načina za poboljšanu retenciju (zadržavanje) vode, što je jedno od glavnih rešenja u borbi sa klimatskim promenama u poljoprivredi. Agrošumarstvo uključuje, primera radi, primenu sistema gajenja drveća čime se stvara prirodna zasenjenost koja bi smanjila evaporaciju na zasadima i na taj način umanjila poljoprivredne potrebe za vodom."
Posebno je, ističe, proizvodnja maline, crne ribizle i ostalog bobičastog voća umanjena usled nedostatka vode, pa pravilna sadnja drveća kao "zaštite" od Sunca može da smanji odavanje vode, i samim tim potreba za vodom u voćnjacima.
"Organska poljoprivreda nije samo stvar potrošačkih navika ili zdravlja, već može uticati na umanjenje emisija gasova staklene bašte. Naime, emisije se mogu smanjiti i prevencijom gubitka ugljenika iz zemljišta, što se može ostvariti i korišćenjem organskih đubriva. Organski sistem gajenja ima razne benefite, među kojima se ističu povećanje organske materije u zemljištu, smanjenje ispiranja hranljivih materija, redukcija korova gajenjem međuuseva i brojne druge."
Jaka letnja suša: Ekstremna pojava ili nova normalnost u Srbiji?
Poslednja, ali ne i manje bitna aktivnost projekta tiče se smanjenja emisija metana i amonijaka koji nastaju u stočarstvu, tačnije u govedarskoj proizvodnji.
"Korišćenjem određenih probiotičkih mikroorganizama pokušaćemo da smanjimo sadržaj tzv. metanogena u predželucu goveda (jedinjenja od kojih nastaje metan). Takođe, životinje će konzumirati i vodu obogaćenu ozonom, kako bi se i na ovaj način smanjila proizvodnja metana u organizmu goveda. Na kraju, kada se proizvede stajnjak, pomoću jedne vrste muve (Hermetia illucens), izvršiće se razlaganje stajnjaka i njegova transformacija u proteine visokog biološkog kvaliteta", kaže Šućur, podvlačeći da ovo nisu samo teorijska rešenja.
"Neka od njih već su uspešno primenjena u različitim evropskim zemljama. Verujemo da će se ona u okviru projekta Klima Panonija razviti u rešenja koja će biti iskorišćena na regionalnom nivou", zaključuje ona na kraju.
