Vremenske prilike, cene i potražnja utiču na zasejane površine. Kakvo je stanje u svetu?
Preliminarna prognoza FAO-a za svetsku proizvodnju pšenice za 2023. ukazuje na pad u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, sa 784 miliona tona globalni prinos bi i dalje bio drugi najveći zabeležen.
U SAD i Kanadi su poljoprivrednici podstaknuti višim cenama povećali površine pod ozimom pšenicom. Reč je o najvećim površinama od 2015. godine. Suša u središtu Velikih ravnica zabrinjava, ali prognoze pokazuju da dolaze veće količine padavina. Zbog toga bi moglo doći do povećanja ukupne proizvodnje te žitarice.
U Kanadi zvanične projekcije ukazuju na iznad prosečnu zasejanu površinu u 2023. Očekuje se da će poljoprivrednici pozitivno reagovati na visoke otkupne cene i da će vremenske prilike biti povoljne. Proizvodnja pšenice mogla bi dostići 35 miliona tona.
Evropa beleži pad ukupne proizvodnje pšenice, dok su zasejane površine u Evropskoj uniji uglavnom ostale nepromenjene. Zahvaljujući povoljnoj vremenskoj prognozi očekuje se prinos od 136,5 miliona tona. Ujedinjeno Kraljevstvo očekuje porast površina, ali i pad proizvodnje u odnosu na 2022. Očekuju prinos od 14,4 miliona tona.
Zbog suše u južnim regijama, manje površina pod ozimim usevom i nižih domaćih cena Rusija očekuje da će proizvodnja biti ispod rekorda prošle godine. Proizvodnja u Ukrajini će biti manja i za 40 odsto.
U severnoj Africi, deficiti padavina negativno su uticali na useve u Maroku, Alžiru i Tunisu. Uslovi za pšenicu na južnoj hemisferi su povoljni. Površine pod kukuruzom u Brazilu su povećane zbog velike izvozne potražnje. Predviđa se prinos od 123,7 miliona tona. Padavine na kraju sezone su u Argentini dovele do poboljšanja uslova za kasne setvene rokove.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
