Ranko Đaković iz sela Vlakča kod Kragujevca za skoro pola veka života prešao je put od domaćina do izbeglice, a onda od nadničara, pa ponovo do domaćina. Sa svojom porodicom je izbegao iz Krajine i jedino što je tada imao bilo je 20 maraka u džepu i saznanje da ni za živu glavu neće u izbeglički centar. Danas dokazuje da je ponovo domaćin i da od poljoprivrede može da se živi, čak i sa iznajmljenom zemljom.
Ranka Đakovića, njegovu suprugu Anu, majku Sofiju i dve ćerke Sanju i Nikolinu od izbeglištva spasila je poljoprivreda. Kada su stigli iz Hrvatske u Srbiju raspoređeni su u Kragujevac. Ranko, koji je tada imao 20 maraka u džepu, nikako nije hteo u izbegličke centre. U rodnoj Baniji u selu Gornja Bačuga imao je imanje od šest hektara i po svaku cenu je hteo negde na selo, uveren da će ga to spasiti mučnog smeštaja u kolektivnim centrima.
Jedan domaćin iz Jarušica ga je prihvatio u prvo vreme, potom je došao na Svetinju kod drugog, a na kraju i u Vlakču. Šumadinci su mu pomagali oko smeštaja, a on je sa suprugom išao u nadnicu.
San je bio da opet ima svoju kuću i imanje. Posle 23 godine oni imaju svoj krov nad glavom i registrovano poljoprivredno gazdinstvo sa 30 ari sopstvene zemlje, a ostatak od šest hektara, koliko trenutno obrađuju, Đakovići iznajmljuju.
Danas su ponovo domaćini. Nadničenjem su stekli dosta toga. Ponosno pokazuju polja kukuruza, bundeve koje gaje, stado od 30 ovaca, 11 stogova sena, tele, kokoške, baštu.
"Nisam birao poslove. Mukotrpno smo radili na tuđoj zemlji u želji da ponovo imamo nešto svoje. Uspeli smo da kupimo jednu staru kuću za 4.000 evra i na okućnici smo napravili jednu novu omanju. Iznajmljujemo šest hektara. Plaćam evro po aru. Kukuruz je ove godine dobro poneo. Gajimo i pasulj, a prvi put smo posejali duleke. Kosimo livade i detelinu. Jaganjce prodajemo, imamo stalne kupce", nabraja Ranko svoje i uspehe svoje porodice.
Ranko i Ana i danas mnogo rade. Imaju traktor, kosačicu i frezu. Sve što ne može sa tim mašinama rade ručno.
"Poljoprivreda je spasila našu porodicu. Imali smo dosta mučnih godina, ali smo imali cilj, da opet imamo nešto svoje. Živi smo dokaz da se od poljoprivrede može živeti, iako nemate svoju zemlju. Dosta smo stekli, ali nikako da pretekne za balirku, pa i danas denemo seno na stogove", priča Ana Đaković.
Ranko kaže da mu je danas mirna duša i čista savest, jer je sve ponovo stekao svojim radom. Boli ga jedino što ga država uslovljava da ima 30 ovaca da bi mogao da dobije subvencije. Sad je nabavio i jedno tele, hoće da ga odgaji da ima u domaćinstvu i kravu. I dalje pomaže ljudima iz sela, peče rakiju, kosi travu, bere pečurke. U međuvremenu je postao i deda. Sve to priča dok sedi ispod starog duda svog domaćinstva u Šumadiji. Mirne filozofije i isto tako mirnog glasa kaže da se u prošlost ne vraća.
"Od vraćanja u prošlost nikad niko ništa nije imao. Ja odavno prebiram u glavi koliko ću kilograma pasulja ove godine imati i da li će biti dovoljno sena za stoku. Zemlja i rad na njoj su mi pomogli da ponovo stanem na noge. Mogao sam i da sedim ispod ovog duda i da kukam. Ali, nije mi to u prirodi, ni u krvi", kaže Ranko.
Tagovi
Autorka
242
Glasova: 92
Uredi tržište poljoprivrednih proizvoda 38,0%
Glasova: 27
Ukine akcize za gorivo 11,2%
Glasova: 15
Reši problem PIO fonda 6,2%
Glasova: 5
Očisti registar goveda i utvrdi tačno brojno stanje 2,1%
Glasova: 4
Poveže katastar sa eAgrarom 1,7%
Glasova: 48
Isplati drugi deo subvencije za semenski materijal 19,8%
Glasova: 48
Sastavi radnu grupu poljoprivrednika kao svojih savetnika 19,8%
Glasova: 3
Ne znam 1,2%
Blago porasle cene hrane u svetu - gde su žitarice u toj priči?
Rusija izvozi pšenicu rekordnom brzinom, Ukrajina dostigla predratne izvozne brojke
Nek ispuni dogovoreno, promeni ljude oko sebe, poručuju poljoprivrednici novom ministru
Srećan Svetski dan slobode medija svima koji slave
