Osnivanje novih zadruga i dalje usporeno - šta je razlog?

U Srbiji su zemljoradničke zadruge postojale 150 godina, da bi se u periodu tranzicije većina ugasila. I dok je u svetu poslovanje preko njih razvijeno, kod nas se već godinama radi na tome da se one ponovo ožive.

Pozitivna stvar je da postoji interesovanje i sve su češće incijative samih poljoprivrednih proizvođača za osnivanjem ovakvih udruženja, naročito kod proizvođača koji se bave istom vrstom poljoprivrede. Oko 60 odsto gazdinstava ima manje od pet hektara, što je nedovoljno da sami budu konkurentni na tržištu.

"U Kolubarskom okrugu je slična situacija kao u ostalom delu Srbije. Velike zadruge koje su bile nosioci poljoprivredne proizvodnje nestale su u procesu tranzicije i ekonomske krize devedesetih godina. Početkom 2015. godine došlo je do izmene Zakona, koji je znatno olakšao formiranje zadruga u smislu broja članova i smanjenja iznosa članarine", kaže Svetlana Jerinić, stručni saradnik Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo.  

Udružuju se najviše ratari i voćari

Poslednjih nekoliko godina u Kolubarskom okrugu poraslo je interesovanje poljoprivrednika za ovaj tip udruživanja.

"Najviše su zainteresovani poljoprivrednici koji se bave povrtarskom i voćarskom proizvodnjom, jer im je tako olakšan pristup tržištu, kao i da snabdevaju velike trgovinske lance i markete. Najveći problem je ko će da se bavi tim poslom, jer poljoprivrednici koji imaju posla na svom gazdinstvu i uz svakodnevni posao koji obavljaju, ne mogu uspešno obavljati poslove oko zadruge, kao što je nabavka repromaterijala, a istovremeno da prerađuju i prodaju svoje proizvode, vode knjigovodstvo", napominje Jerinićeva i dodaje da je to razlog što veliki broj novoosnovanih u Kolubarskom okrugu ne koristi sve prednosti koje donosi uduživanje, a koje bi im omogućilo povećanje konkurentnosti i ekonomskih rezultata.

Jagodinski voćari zadovoljni rodom i cenama

"Ukoliko bi se proizvodi plasirali preko zadruga, manja gazdinstva bi imala značajniju ulogu na tržištu. Kada su poljoprivrednici udruženi, povoljnija je nabavka repromaterijala, ali i sve druge kupovine mašine i opreme su omogućene da budu povoljnije. Sve mašine i oprema su u tom slučaju vlasništvo zadruge i njeni članovi ih koriste po potrebi." 

Saveti koje savetodavci Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Valjevo je da poljoprivrednici koji žele da se ovako udruže i da se udruže sa onima koji imaju istu ili bar sličnu proizvodnju je da poslovanje obavljaju preko ovog udruženja, ali i da eventualno angažuju lice koje će voditi sve poslove u interesu članova.

Procedura osnivanja

Preporuka je i da zadruge budu specijalizovane za prodaju određene vrste proizvoda.

"Prilikom osnivanja zadruge u Agenciji za privredne registre treba dostaviti prijavu osnivanja pravnih lica i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika, a Agencija će popuniti podatke za svakog zadrugara posebno sa uplaćenim iznosima. Mora se izabrati ime i šifra delatnosti, a svi članovi potpisuju Ugovor o osnivanju i moraju overiti potpise. Obavezno je da se dostavi i zapisnik sa osnivačke skupštine, zadružna pravila, knjiga zadrugara i potvrda banke o uplati novčanog uloga. Nakon registracije otvara se račun zadruge u banci."

Konkurentnost na tržištu članovi mogu obezbediti pre svega kvalitetom proizvoda i cenom, a udruživanjem, smanjuju se troškovi i povećava količina robe koja se može ponuditi.

U valjevskom kraju pokrenuta je inicijativa da se osnuju još tri, a kako je najavljeno, država je za podsticanje zadrugarstva opredelila 500 miliona dinara. One koje su već osnovane mogu da računaju na pomoć do 15 miliona, dok je se za nove namenjen iznos do 7,5 miliona dinara.