Otkriveno je zašto su divlje svinje u Nemačkoj još uvek radioaktivne

Od pre je poznato da divlje svinje u jugoistočnoj Nemačkoj imaju visok nivo radioaktivnog cezijuma, što se pripisivalo katastrofi koja se 1986. godine dogodila u Černobilju. Ali, dok su se nivoi radioaktivnosti smanjile kod drugih, iz neobjašnjivog su se razloga zadržale kod ovih životinja. Taj je fenomen poznat kao "paradoks divlje svinje".

Prema najnovijem istraživanju, piše Science Alert , za ovu su pojavu uz Černobil kriva i testiranja nuklearnog oružja sprovedena sredinom 20. veka. Pretpostavka je da se ove životinje radioaktivnim supstancama i dalje kontaminiraju putem hrane.

Analizirali 48 uzoraka mesa divljih svinja 

Radioaktivno zagađenje koje dospe u životnu sredinu posle nuklearne katastrofe predstavlja veliku pretnju ekosistemima. Posle černobilske, koja se dogodila pre 37 godina, došlo je do povećanja kontaminacije radioaktivnim cezijumom, posebno cezijumom-137, čije je vreme poluraspada oko 30 godina.  

Kako pojašnjavaju na ovoj stranici, poluživot (vreme koje je potrebno da se raspadne polovina nestabilnih atomskih jezgara ili subatomskih čestica u uzorku radioaktivne supstance, op.a.) puno stabilnijeg izotopa (cezijuma-135), koji može da nastane nuklearnom fisijom, traje preko dva miliona godina. Prema prethodnim istraživanjima, odnos cezijuma-135 i cezijuma-137 može ukazati na sam izvor. Visok odnos ukazuje na eksplozije nuklearnog oružja, a nizak na nuklearne reaktore. 

Zato su radioekolog Feliks Štuger sa Univerziteta Leibnic u Nemačkoj i njegove kolege napravili analizu nivoa tog hemijskog elementa u 48 uzoraka mesa divljih svinja koje su od 2019. do 2021. prikupili lovci iz 11 regija Bavarske. Nivo radioaktivnog cezijuma u 88 odsto ispitanih uzoraka bila je viša od zakonskog praga u Nemačkoj. 

I danas "radioaktivne" 

Zaključili su da je testiranje nuklearnog oružja odgovorno za 12 do 68 odsto kontaminacije u mesu. Odnosno, uprkos tome što je Černobil glavni izvor cezijuma u divljim svinjama, otprilike četvrtina uzoraka je imala značajnu količinu ovog elementa, a koja je došla upravo putem testiranja nuklearnog oružja. 

Prehrana divljih svinja uključuje i podzemne gljive kao što su tartufi, čime su apsorbovale nastalo zagađenje iz oba izvora pa su i dalje "radioaktivne".

"Ova studija pokazuje da odluke o sprovođenju nuklearnih eksperimenata u atmosferi pre 60-80 godina još uvek utiču na prirodna okruženja, divlje životinje, ali i ljudske izvore hrane", zaključili su naučnici. 

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor