Dokumentarni film "Otrovna žetva: skrivena istina o pesticidima" iz 2025. godine, režiserke Andreje Geme bavi se jednom od najkontroverznijih tema savremene poljoprivrede - upotrebom opasnih pesticida u Južnoj Africi i njihovim posledicama za zdravlje ljudi, okolinu i prehrambeni sistem.
Kolevka čovečanstva naziv je lokaliteta u pokrajini Gauteng u Južnoafričkoj Republici (JAR), koji se ubraja među najvažnija nalazišta ljudske praistorije. Na tom području otkriveni su brojni fosili stari više miliona godina koji pružaju ključne dokaze o evoluciji čoveka. Zbog svoje izuzetne naučne vrednosti, lokalitet je 1999. godine uvršten na UNESCO-ovoj listi svetske baštine.
Posebno su poznate pećine u kojima su pronađeni ostaci ranih hominina, odnosno evolutivnih predaka čoveka. U neposrednoj blizini nalazi se i Maropeng, službeni posetilački centar ovog lokaliteta, koji kroz izložbe i interaktivne prikaze objašnjava istoriju čovečanstva i evoluciju života na Zemlji.
Južnoafrička Republika je još pre svega tridesetak godina bila država u kojoj je postojao aparthajd. Bio je to sistem zakonski propisane rasne segregacije koji je trajao od 1948. do početka 1990-ih. Vlasti su stanovništvo delile prema rasnoj pripadnosti, pri čemu je većinskom crnom stanovništvu bilo uskraćeno političko učešće, a bila su im ograničena prava na slobodu kretanja, pristup obrazovanju i zapošljavanju. Reč je o ekstremno brutalnom sistemu državnog rasizma koji je decenijama održavao duboku rasnu nejednakost i strogu društvenu podelu.
Prvi demokratski izbori na kojima su mogli da glasaju svi građani održani su 1994. godine, a predsednik države postao je Nelson Mandela. Trideset godina kasnije, situacija ne izgleda dobro. Danas JAR ima jednu od najviših stopa ubistava na svetu, s prosečno oko 60 ubijenih dnevno. A to je samo jedan od problema s kojim se susreće ova zemlja.
Dokumentarni film "Otrovna žetva: skrivena istina o pesticidima" (Toxic Harvest: The Hidden Truth About Pesticides) iz 2025. godine, redateljke Andreje Geme bavi se jednom od najkontroverznijih tema savremene poljoprivrede - upotrebom opasnih pesticida u Južnoj Africi i njihovim posledicama za zdravlje ljudi, životnu sredinu i prehrambeni sistem.
Film prati živote poljoprivrednih radnika koji svakodnevno dolaze u kontakt s pesticidima na farmama Južne Afrike. Kroz njihove lične priče prikazuju se zdravstveni problemi, nesigurni radni uslovi i osećaj nemoći pred sistemom koji, prema autorima filma, stavlja profit ispred zdravlja ljudi.
Središnja tvrdnja filma jeste da takozvani "visoko opasni pesticidi" uzrokuju ozbiljne zdravstvene i ekološke posledice. Autori tvrde da te hemikalije zagađuju tlo, podzemne vode, vazduh i prehrambeni lanac, te da se njihovi učinci osećaju daleko izvan granica poljoprivrednih gazdinstava na kojima se koriste. Posebna pažnja posvećena je pitanju radnika koji su izloženi pesticidima tokom prskanja useva, često bez odgovarajuće zaštitne opreme ili medicinskog nadzora.
Prema podacima Južnoafričkog nacionalnog instituta za zdravlje na radu, u zemlji je registrovano oko 9.000 pesticidnih proizvoda. Između 2019. i 2023. Južna Afrika je uvezla pesticide u vrednosti od 38 milijardi randa (oko 2 milijarde €), a izvezla oko 15 milijardi randa (oko 750 miliona €), uglavnom u zemlje SADC-a poput Zambije i Zimbabvea. Najveći dobavljač bila je Kina s oko 12 milijardi randa (630 miliona evra), uz Belgiju, Nemačku i SAD kao sledeće važne izvoznike.
Državna regulativa je i dalje zastarela jer se temelji na zakonu iz doba aparthejda iz 1947. godine, bez prilagođavanja savremenim naučnim saznanjima. U zemlji je i dalje dopušteno korišćenje 192 izrazito opasna pesticida (HHP), od kojih je oko trećine zabranjeno u Evropskoj uniji, a poljoprivredni radnici su stalno izloženi riziku zbog nedostatka zaštite i edukacije.
Film takođe problematizuje međunarodnu trgovinu pesticidima. Jedna od glavnih teza jeste da se određeni pesticidi, koji su zabranjeni ili strogo ograničeni u Evropskoj uniji i drugim razvijenim državama, i dalje izvoze u zemlje globalnog juga, uključujući Južnu Afriku. Prema autorima, takva praksa predstavlja oblik dvostrukih standarda u kojem se zdravstveni i ekološki rizici prebacuju na siromašnije zemlje.
Upornost - može li poljoprivreda da preživi masovni turizam?
Velike agro-hemijske kompanije, preciznije njih četiri, kontrolišu oko dve trećine svetskog tržišta pesticida. Prema navodima autora, čak 60 posto prodaje njihovih izrazito opasnih pesticida ostvaruje se na tržištima u razvoju, uključujući Južnu Afriku.
Film tvrdi da te kompanije koriste prednosti slabije regulative, nedovoljne edukacije o opasnostima pesticida i ograničenog pristupa zaštitnoj opremi u zemljama globalnog juga, stavljajući profit ispred zdravlja ljudi i zaštite okoline.
Režiserka Andréa Gema već se ranije bavila sličnim temama. Njen prethodni film The Last Seed istraživao je pitanje semena, prava farmera i korporativne kontrole nad poljoprivredom u Africi. Ovaj film nastavlja taj interes za odnos između poljoprivrede, moći velikih korporacija i prava lokalnih zajednica. U tom smislu film nije samo priča o pesticidima nego i šira kritika industrijskog modela proizvodnje hrane.
Tagovi
Autor
