Pada potrošnja voća i povrća - ne pojede se ni 400 grama na dan

Prosečna potrošnja voća i povrća u 2021. godini u Evropskoj uniji iznosila je 364 grama po osobi na dan, pokazuju podaci udruženja "Freshfel Europe" koji daju pregled trendova u državama članicama, koji pokrivaju 75 odsto stanovništva EU.

Ako znamo da je prosečna težina jabuke 170 grama, navedenih 364 grama je tek nešto više od dve jabuke, a odnosi se i na voće i na povrće. U udruženju predviđaju da će se ova količina smanjiti za oko 10 odsto u 2022. kada budu poznati konačni podaci za prošlu godinu.

Problem je kupovna moć?

Zabrinjavajuće je što je potrošnja voća i povrća u EU još uvek znatno ispod 400 grama dnevno, koliko je preporučila Svetska zdravstvena organizacija "WHO". Posebno je na niskom nivou konzumacija među mladim generacijama, a oni su budući potrošači.

Problem je kupovna moć koja mnogima ograničava izbor hrane zbog čega se teži manje zdravoj prehrani, koja se smatra energetski zadovoljavajućom i jeftinijom opcijom.

"Mnogi imaju osnovnu pogrešnu percepciju o cenama voća i povrća na policama u supermarketima. Voće i povrće su najpristupačniji proizvodi i imaju neospornu zdravstvenu i ekološku vrednost. Cena i vrednost svežih proizvoda su vrlo atraktivni u celokupnom asortimanu hrane", izjavio je generalni komesar "Freshfel Europe" Filip Binard.

Dodao je da u poređenju s ostalim kategorijama hrane, rast cena voća i povrća je niži od prosečne inflacije. Navodi da je trošak nezdrave ishrane dvostruko veći od ukupne tržišne vrednosti hrane.

Prema istraživanju Eurostata, 33 odsto građana ne jede voće i povrće svaki dan, što je alarmantan podatak.

Šta se najviše traži?

A oni koji jedu, najviše posežu za jabukama, bananama, narandžama, stonim grožđem i breskvama. Potrošnja borovnica doživljava najdinamičniji rast u mnogim zemljama članicama poput Nemačke i Poljske. Od povrća najviše se jedu paradajz, kupus, šargarepa, krastavac i slatka paprika. 

Binard je rekao da najviše pada organska i premium prodaja, dok su potrošači ostali verni kupovini lokalnog i sezonskog. Takođe, žele biti informisani o poreklu, sorti, načinu proizvodnje, održivim praksama i kada je to potrebno savetima za pripremu ili konzumaciju.