Parlament postavio novi cilj za 2030.: Povećati skladišta ugljenika za 15 odsto

Evropski parlament je usvojio reviziju Uredbe o korišćenju zemljišta, prenameni zemljišta i šumarstvu, kojom se žele poboljšati prirodna skladišta ugljenika kako bi Evropa do 2050. postala prvi klimatski neutralan kontinent te poboljšala bioraznovrsnost u skladu sa Zelenim planom.

Cilj je postavljen na količinu od 310 miliona tona ekvivalenta CO2, što je otprilike 15 odsto više od sadašnjeg, a trebalo bi dovesti do većeg smanjenja emisija štetnih gasova u EU-u (za 57 odsto u odnosu na prethodnih 55 odsto) u poređenju sa nivoima iz 1990.

Obavezujući nacionalni ciljevi

Sve države članice imaće obavezujuće nacionalne ciljeve za 2030. za emisije štetnih gasova i njihovo uklanjanje iz sektora korišćenja zemljišta, prenamene zemljišta i šumarstva, određene na osnovu nedavnih nivoa, ali i potencijala za dodatno uklanjanje. Do 2025. primenjivaće se postojeća pravila, prema kojima moraju osigurati da emisije iz navedenih sektora ne premašuju količine koje su uklonjene. Od 2026. će umesto obavezujućih godišnjih ciljeva imati četvorogodišnji budžet za razdoblje 2026. - 2029.

Kako bi ih postigle, mogu kupovati ili prodavati kredite za uklanjanje. Uspostavitće se i mehanizam kako bi se osigurala naknada u slučaju prirodnih katastrofa poput šumskih požara, ali će se uvesti i kazne na prekršaje.

Karbonski krediti? Evo kako zaraditi novac skladištenjem CO2 u zemljištu

"Skladišta ugljenika u EU-u zadnjih deset godina se smanjuju. Ovaj će spisak omogoćiti da sektor zemljišta da svoj doprinos suzbijanju klimatske krize", rekao je nakon glasanja finski izvestilac Vile Ninisto dodavši da se ovom uredbom prvi put bioraznovrsnost i klimatska kriza razmatraju zajedno te da će države članice morati da uzmu u obzir i načelo nenanošenja bitne štete.

Što je skladište ugljenika? 

Skladište ugljenika je sistem koji upija više ovog elementa nego što ga emituje i time uklanja ugljen dioksid (CO2) iz atmosfere. Glavna prirodna skladišta su zemljište, šume i okeani. 

Ovaj element neophodan je za sav život na Zemlji, nalazi se u našem DNK, u hrani koju jedemo i vazduhu koji udišemo. Njegova količina na Zemlji nikada se nije promenila, ali zato se stalno menja mesto na kojem se nalazi, između atmosfere i organizama na Zemlji dok se oslobađa ili pak apsorbuje. 

Ali, povećana ljudska aktivnost poremetila je ravnotežu. Otpuštamo ga više u atmosferu nego što ga prirodna skladišta mogu upiti, pri čemu je najveći problem korišćenje fosilnih goriva. 

Tlo godišnje apsorbuje otprilike četvrtinu emisija ugljenika, a veliki deo toga skladišti se u tresetište ili permafrost. Šume godišnje apsorbuju 2,6 milijardi tona CO2.