Manjak prilika za zapošljavanje, kao i niska zarada za poslove u privatnom sektoru, uslovili su da se sve veći broj ljudi okreće poljoprivrednoj proizvodnji. Naša sagovornica je našla način da sama sebe zaposli, a da pri tome radi ono u čemu uživa.
Dragana Milenković (40) iz Kraljeva je pre četiri godine zakoračila u svet pčelarstva, kada je i prestala da radi u trgovini. Kao poljoprivredni tehničar nikada nije radila u struci, ali kaže da je opet našla način da se bavi onim za šta se školovala. Ljubav prema pčelarstvu javila se iz druženja sa pčelarima i njihovih priča, a najzaslužniji je prvi komšija. Ona danas ima oko 15 društava, oko kojih joj pomažu ćerke. Pored pčelarenja, bavi se proizvodnjom različitih vrsta zimnice.
U pčelarstvu je jako bitno izabrati lokaciju za smeštaj društava. Naša sagovornica se odlučila za Gornju Ribnicu koja je u blizini Goča. "Društva se nalaze u blizini mesta Kamenica, na putu ka planini Goč. Želela sam da budu u netaknutoj prirodi, daleko od puta, ali i od voćnjaka, kako pčele ne bi bile ugrožene prskanjem", otkriva Dragana.
Kada seli društva, najveću pomoć ima od svekra, ali i od komšija. A nekada je tu pomoć potrebno platiti. Ljubav prema pčelarenju prenela je i na svoju decu, koja dosta vremena provode u pčelinjaku.
Pored pčelarenja, naša sagovornica pravi razne vrste, uglavnom slatke zimnice: džemove, slatko, domaće vino, kompote i sokove. "Za pripremu ovih proizvoda, sirovine nabavljam direktno iz prirode, sela u okolini planine Goč. Otkupljujem ono što su žene nabrale u šumi ili što su u malim količinama proizvele u svojoj bašti. Kupcima su veoma zanimljivi proizvodi od divlje kupine, divlje maline i divlje borovnice, zato što imaju specifičan ukus. S obzirom na to da je sve direktno iz prirode, većinu mojih proizvoda kupuju za malu decu".
Kao i u drugim delatnostima, naročito kada je reč o malim proizvođačima, najveći problem u ovoj proizvodnji je plasman proizvoda. U maloj sredini još uvek svaka porodica ima kontakt sa selom, pa ove proizvode sami pripremaju ili imaju nekoga na selu. Najveći deo svojih proizvoda prodaje svojim prijateljima i poznanicima, koji žive u većim gradovima. U planu je da svoje prozvode ponudi etno selima.
Dragana kaže da od ova dva posla može da se zaradi prosečna srpska plata, ali kada je dobra godina. Mana je što zarada nije u kontinuitetu, nikada ne znate šta i koliko ćete prodati. Svoje proizvode uglavnom izlaže na gradskim manifestacijama, a kaže da je najbolja reklama "od usta do usta". U budućem periodu želi da svoje prozvode ponudi i kupcima u drugim gradovima.
Tagovi
Autorka
