Pet godina nakon Bregzita: Britanski izvoz hrane u EU potonuo za gotovo 40 odsto

Bregzit je ostavio duboke posledice na britansku poljoprivredu, a najnoviji podaci pokazuju da je izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Ujedinjenog Kraljevstva u Evropsku uniju u poslednjih pet godina pao za gotovo 40 odsto, piše Farmer.

Prema analizi poreskih podataka koju je sproveo Nacionalni savez poljoprivrednika (NFU), izvoz britanskih poljoprivrednih proizvoda u EU smanjio se za 37,4 odsto u odnosu na 2019. godinu, koja se smatra poslednjom "punom" godinom pre izlaska Britanije iz Unije.

Pad izvoza zahvatio je većinu ključnih sektora njihovog agrara, a posebno su pogođeni živinarstvo, govedarstvo, ovčarstvo i mlečna industrija.

Najveći udar pretrpela je živinarska industrija, gde je izvoz u EU pao za 37,7 odsto. Značajan pad zabeležen je i kod izvoza govedine, koji se smanjio za 23,6 odsto, dok jagnjetine za 14 odsto. Mlečni proizvodi takođe su osetili posledice promenjenih trgovinskih odnosa, s padom od 15,6 odsto.

Britanski poljoprivrednici u sve težoj situaciji

Predsednik NFU-a Tom Bredšo upozorio je kako nije moguće sve probleme u sektoru direktno pripisati Bregzitu, ali i da se tamošnji poljoprivrednici uz sve strože uslove izvoza, suočavaju i s dodatnim administrativnim procedurama, povećanim troškovima i složenijim sistemom sertifikacije i kontrole proizvoda pri ulasku na tržište EU. Sve to otežava konkurentnost britanske hrane na evropskim policama.

Protest u Londonu, britanski farmeri ustali protiv "poreza na traktore"

Analiza NFU-a dolazi u trenutku kada se UK i EU pripremaju za nove političke razgovore, koji bi trebali da otvore put tzv. "resetu" odnosa nakon Bregzita. Očekuje se da bi do maja ili juna, kada je planiran novi samit čelnika, mogli biti dogovoreni konkretniji koraci za poboljšanje trgovinske saradnje.

Bredšo upozorava da povrat izgubljenog tržišta neće biti brz proces jer su police u evropskim prodavnicama zauzeli konkurenti iz drugih zemalja, a ponovno osvajanje tržišta moglo bi potrajati godinama.

Traže prelazno razdoblje i zaštitu inovacija

Pritom zahtevaju da eventualni novi sporazum s EU osigura poljoprivrednicima dovoljno vremena za prilagođavanje novim pravilima koja bi se mogla uvesti na njihovom tržištu. Takođe traže i određene izuzetke koji bi omogućili očuvanje britanskih inovacija i tehnološkog napretka u agraru.

Jedan od primera odnosi se na Englesku, koja je znatno brže od Evropske unije odobrila primenu novih genomskih tehnika (NGT) u svrhu razvoja useva otpornijih na bolesti, što će povećati konkurentnost proizvoda. Takođe bi bilo važno da EU ne otežava mere koje je Velika Britanija ranije uvela, poput vakcinacije protiv ptičjeg gripa ili bržeg odobravanja pojedinih sredstava za zaštitu bilja.