Pet prednosti i pet mana digitalizacije poljoprivrede

Digitalizacija u poljoprivredi, posebno uvođenje eAgrara od proleća prošle godine, donelo je poljoprivrednicima mnogo novina, ali i izazova. Koje su prednosti, a šta su nedostaci, navodi savetodavac za agroekonomiju u PSSS Čačak inženjer Biljana Janjić.

Pre svega, uvođenje digitalizacije ima značajan uticaj na efikasnost, održivost i konkurentnost ovog sektora.

Veća produktivnost i preciznije odluke

Janjićeva najvažnijim benefitima smatra sledeće stavke:

1. Povećana efikasnost - automatsko praćenje useva, upravljanje zalivnim sistemima i optimizovano korišćenja resursa kao što su voda i đubrivo;
2. Bolje upravljanje resursima - senzori i analitika omogućavaju bolje razumevanje useva, tla i klimatskih uslova, što dovodi do boljeg upravljanja resursima;
3. Povećana produktivnost - upotreba digitalnih alata za praćenje i analizu može povećati produktivnost useva, smanjiti gubitke i povećati prinose;
4. Preciznije odluke - digitalne tehnologije pružaju precizne informacije o usevima, bolestima, štetočinama i vremenskim uslovima, omogućavajući poljoprivrednicima da donose bolje odluke;
5. Poboljšana tržišna konkurentnost – digitalna rešenja omogućavaju proizvođačima da budu konkurentniji na tržištu, da pružaju proizvode visokog kvaliteta uz efikasnije procese proizvodnje.

Kako smo ranije pisali, digitalizacija poljoprivredu čini atraktivnijom za novu "digitalnu" generaciju. Praksa je pokazala da poljoprivrednici već u prve dve godine korišćenja digitalnih rešenja udvostruče profit. 

Teško prilagođavanje i veći troškovi

Kao najveće mane, ova agroekonomistinja navodi:

1. Troškovi implementacije - uvođenje digitalnih tehnologija može zahtevati značajna ulaganja u infrastrukturu, opremu i obuku osoblja, što može biti finansijski izazovno za manje farme;
2. Povećana zavisnost od tehnologije - ako poljoprivrednici postanu previše zavisni od digitalnih sistema, mogu biti izloženi rizicima od prekida u snabdevanju strujom, kvarova ili hakovanja;
3. Pitanja privatnosti i sigurnosti podataka - prikupljanje velikih količina podataka o usevima, tlu i proizvodnim procesima može ugroziti privatnost i sigurnost podataka;
4. Prilagođavanje novim tehnologijama - neki poljoprivrednici, posebno stariji ili oni sa manje tehničkog iskustva, uglavnom imaju poteškoće u prilagođavanju novim tehnologijama i softverima;
5. Rizik od preopterećenja informacijama – mnogo novih saznanja može zbuniti poljoprivrednike i otežati im donošenje odluka, posebno ako nisu dovoljno obučeni ili im nedostaje pristup stručnoj podršci.

"Važno je da se ovi izazovi prepoznaju i da se preduzmu koraci kako bi se maksimizirale koristi digitalnih tehnologija, dok se istovremeno smanjuju potencijalni rizici", zaključuje Janjićeva.

Dodajte agroklub.rs u omiljeni Google izvor