Poljoprivrednici prepoznali kvalitet!

Može se slobodno reći da je svako 4-5 seme kukuruza posejano u Srbiji ove godine, plod rada naučnika Instituta za kukuruz Zemun polje. To je najkonkretnija poruka povodom obeležavanja 70 godina postojanja te semenske kuće. Proslava je obeležena svečanom akademijom i potom nagrađivanjem najboljih proizvođača, prezentacijom ogleda u polju kao i neizbežnim kulturno-umetničkim programom. Na svečanoj akademiji prisutni ministar nauke i ministarka poljoprivrede, državni sekretari, izaslanica predsednika ... dele se zahvalnice i priznanja, kao što je to običaj.

Kroz sedam decenija - 700 hibrida

U našem "fokusu" bili su poljoprivrednici. Oni koji su kroz sedam decenija sejali 700 hibrida stvorenih u Zemun polju. Evo iskustava nekih od njih.

Nebojša Maštrapović iz Banovog polja kod Bogatića, ratari na 10 hektara svoje zemlje, a zakupljuje još 5 hektara. Na 80% površina gaji kukuruz, a na ostalim parcelama lucerku, soju i pšenicu. Uz to ovaj vredni domaćin gaji bikove i svinje. Kaže da se u njegovoj kući ZP hibridi seju generacijama.

"Otac je sejao hibrid 677, potom smo počeli da radimo oglede sa ZP hibridima tako da je saradnja ostala do danas. Sada najviše gajim 606, zatim 427, 555 i 666. Sejem hibride iz različitih grupa zrenja pošto imamo različite tipove zemljišta. Pred duboko oranje unosim stajnjak, a s proleća dodajem 15:15:15 kao i pojedinačna azotna đubriva. U ovih 10-ak godina imali smo prinose od 6 - 12 tona suvog zrna po hektaru, sve u zavisnosti od obilnosti padavina u proizvodnoj godini. Pre tri godine sam sa 606 postigao 12,4 t/ha. Vide to i komšije i nije ni čudo što u selu od semenskih kuća dominira Zemun polje", kaže Maštrapović.

Najboljim proizvođačima dodeljene plakete

On je od Instituta Zemun polje dobio plaketu kao najbolji proizvođač kukuruza u Mačvi, a u Bačkoj je to Nandor Kovač, koji je na svojim parcelama u Bečeju postigao 16 t/ha.

"Godine 2005. sam počeo da sejem ZP hibride. U toj relativno sušnoj godini sa hibridom 505 sam postigao prinos od 13,6 t/ha suvog zrna. Za trećinu smo "prešišali" sve ostale semenske kuće na tom reonu. Ali na agrotehnici se ne štedi. Moje njive dobijaju sve što treba.

Zimsko oranje, zaoravanje 200 kg/ha MAP-a, u vegetaciji 200 kg Uree i jednu folijarnu prihranu sa danskim preparatom Amargerolom. Kukuruz štitim protiv pamukove sovice, a korove suzbijam bajerovim Laudisom i Equipom", kaže Kovač.

Rukovodilac sektora marketinga u Institutu Zemun polje, Života Jovanović kaže da 27 semenskih kompanija koje u programu imaju kukuruz "kidiše" na tržište Srbije i da su se samo kvalitetom izborili za poziciju na kojoj se nalaze.

Potencijal za vrhunske prinose

"Naši hibridi imaju potencijal za vrhunske prinose, dobro podnose stresne uslove posebno nedostatak padavina, kao i gustine setve. Oni daju zavidne rezultate i u skromnijim uslovima gajenja. Naši hibridi se lako i dobro čuvaju. Novi hibrid 366 je u ogledu dao blizu 15 t/ha. Dobri su bili 388, 427, 555, 560, 600 kao i potvrđeni 606 i 666", kaže Jovanović.

U našoj agrarnoj javnosti mnogo se diskutuje o gustini setve. Života Jovanović preporučuje da ona po hektaru bude od 60 - 70 hiljada biljaka. Dodaje da je su to gustine koje daju najbolje rezultate na vojvođanskom černozemu i ritskim crnicama.

Prema kalkulacijama proizvodnje, hibridi kukuruza Instituta Zemun polje u ukupnim troškovima proizvodnje učestvuju sa nešto više od 5%. Dakle, kvalitetan hibrid se uvek isplati. Od pomenutih 700 hibrida treba reći da je njih 110 registrovano na svim kontinentima. Naučnici iz Zemun polja kažu da se tu rad na oplemenjivanju ne zaustavlja, a stvaranje novih sorti soje i strnih žita su povod za neku novu priču.