Porasla ukupna poljoprivredna proizvodnja u EU - najveći rast u stočarstvu

Ukupna poljoprivredna proizvodnja u Evropskoj uniji u 2019. godini iznosila je 418 milijardi evra što je 2,4 odsto više u odnosu na godinu pre, podaci su koje je objavila Evropska komisija. 

Tako je protivrednost od 236,5 milijardi evra generisane poljoprivredne proizvodnje potrošena na ulaznu robu i usluge, dok je bruto dodata vrednost iznosila 181,5 mlrd. €. 

Najveći porast zabeležila Francuska

Najveću ukupnu poljoprivrednu vrednost zabeležila je Francuska sa 77 milijardi evra (oko 18 odsto od ukupnog broja), a slede je Nemačka (58,2 mlrd. € ili 14 odsto), Italija (57,8 mlrd. €, 14 odsto) i Španija (51,7 mlrd. €, 12 odsto), Holandija (29,1 mlrd. €, sedam odsto), Poljska (26,4 mlrd. €, šest odsto) i Rumunija (19,0 mlrd. € ili pet odsto).

Ipak, najveći rast u relativnom smislu zabeležila je Litvanija i to od 21,1 odsto i Estonija 16,1 odsto. Suprotno tome, vrednost poljoprivredne proizvodnje najviše se smanjila u Sloveniji (3,3 odsto) i Slovačkoj (2,4 odsto). 

Rast proizvodnje žitarica, mesa i mleka

Takođe, vrednost useva porasla je u Evropi za 1,8 odsto, dok je volumen veći za 2,2 odsto, a cene 0,3 odsto, a sve kao rezultat veće proizvodnje raži, hmelja, krompira i maslinovog ulja. 

Ipak, najveći rast u 2019. godini zabežen je u stočarstvu i to za 3,6 odsto u odnosu na 2018. godinu, a pratio ga je i rast cena (3,5 odsto) i stabilan volumen. Tako je uzgoj svinja bio veći za 14,6 odsto, koza i ovaca 1,8 odsto, a proizvodnja mleka 3,2 odsto. 

Oštre kritike agrarnoj politici EU: Mislili su na sve, samo ne na svoje poljoprivrednike!?

Iako se vrednost agrarnih usluga povećala za dva odsto u 2019. u poređenju sa godinom pre, delimično nadoknađena padom ostalih delatnosti iz resora, njihov uticaj na ukupni razvoj agrarne proizvodnje nije značajan.

Troškovi ulaznih poljoprivrednih proizvoda u EU (međufazna potrošnja) blago su porasli (0,8 odsto), a sve kao rezultat veće vrednosti semena i sadnih zaliha (4,5 odsto) te održavanja objekata (+3,0 odsto), iako je to delimično nadoknađeno smanjenjem električne energije i plina.