Porodica Dunčić dobila kuću na selu, već stižu pozivi za kafu

Otkako su u selu Gornji Neradovac, kod Vranja, kupili kuću sa okućnicom novčanim sredstvima koja su dobili od Ministarstva za brigu o selu, Milan i Marina Dunčić spavaju mirno jer su se rešili četrnaestogodišnjeg podstanarskog života.

Od nove gradnje do visoke cene

Kada su ovo dvoje mladih ljudi sklopili brak i u prvi stan se kao podstanari uselili sa novim stvarima odmah su počeli da prave planove kako sebi da obezbede krov nad glavom. U početku su mislili da će tu svoju želju brzo da ostvare, ali kada su stigla deca i povećali se troškovi života videli su da to neće ići baš tako lako jer sa svojim skromnim primanjima taj veliki problem nisu mogli da reše. I pored toga, međutim, Dunčići nisu prestajali da rade na tome. U više navrata pokušali su da uzmu i stambeni kredit, ali su uvek odbijeni zbog toga što nisu ispunjavali bankarske uslove.

Uprkos svemu tome oni se nisu predavali već su nastavili da vredno rade u nadi da doći dan kada će moći sebi da priušte kuću. Potragu za njom intenzivirali su kada su saznali da u Ministarstvu za brigu o selu mogu da konkurišu za novčana sredstva koja bi upotrebili za kupovinu kuće na selu. Zbog toga su i obišli dvadesetak sela u vranjskom kraju i pogledali najmanje stotinak kuća koje su bile na prodaju.

"Nailazili smo na svakakve ponude. Od kuća novije gradnje koje su bile preskupe za nas, pa do gotovo bezvrednih, a za koje su vlasnici tražili veliki novac", pričaju gotovo u glas Dunčići.

Sve se u seoskoj prodavnici sazna

I ko zna da li bi ovo dvoje supružnika uspelo da nađe adekvatnu kuću za kupovinu da Marini jedan drug nije poslao fotografiju kuće u Gornjem Neradovcu koja je bila na prodaju. Ona je sa suprugom odmah krenula u ovo selo da je razgledaju. A kako osim fotografije nisu imali nikakav podatak o njoj oni su prvo svratili u prodavnicu u Donjem Neradovcu, u nadi da će tamo naći nekog ko će više da im kaže o ovoj kući.

"Tamo smo naišli na čoveka koji nam je rekao da zna o čijoj kući je reč i da može da nas odvede do nje. Kada smo došli ispred zaključane kapije i pogledali unutra, uprkos visokoj travi mogli smo da vidimo da je kuća dobro očuvana i da ima veliko dvorište. Odmah sam suprugu rekla da bi mogli da je kupimo ukoliko vlasnik želi da nam je proda", kaže Marina uz širok osmeh.

Sa njenim predlogom se složio i suprug Milan koji joj je od samog početka predlagao da se skrase negde na selu zato što tamo može lepo da se živi.

"Osim kuće dopalo nam se i to što se selo nalazi veoma blizu grada i što do njega vodi odličan put. Selo ima i kanalizacionu mrežu, a uskoro će biti pripojeno i na gradsku vodovodnu mrežu", ističe Milan i naglašava da su istoga dana stupili u kontakt i sa vlasnicima kuće u nadi da će da im sačuvaju kuću do rezultata konkursa.

"Iako je kuća imala dvoje vlasnika oni su odmah pristali da nam je prodaju na način na koji smo tražili ukoliko prođemo na konkursu resornog ministarstva."

Poklon za rođendan

Uprkos određenoj neizvesnosti koja je unosila nemir u njihovim dušama, ovo dvoje supružnika je ipak verovalo da će se ta njihova želja i ostvariti, ovo tim pre što su imali punu podršku zaposlenih u lokalnoj samoupravi, a posebno Marka Jovanovića prilikom prikupljanja dokumentacije.

"Vest da smo dobili novac za kupovinu kuće saopštena nam je 3. jula baš na suprugov rođendan. U prvi mah svi smo bili u neverici, a potom smo počeli glasno da se radujemo. To je bio najlepši poklon koji je stigao mom suprugu za rođendan", kaže razdragano Marina.

U tom raspoloženju oni su otišli u resorno ministarstvo na potpisivanje ugovora gde su bili dočekani srdačnom dobrodošlicom. A kada su obavili i ovu formalnost i novac za kuću prosledili vlasnicima, ponovo su se rodili, srećni što se više neće seliti iz stana u stan. Za 14 godina podstanarskog života ova porodica se selila sedam puta i prilikom svakog seljenja neka od njihovih stvari je uvek bila polomljena. Ovo poslednje osmo preseljenje, međutim, Dunčići iščekuju sa velikim nestrpljenjem.

U planu i voćnjak i bašta

Kažu da je kuća u odličnom stanju i da ne iziskuje mnogo popravki. Prve popravke oni su počeli od kupatila jer im je u ovom trenutku ono najvažnije, a čim nekadašnji vlasnici oteraju svoje stvari krenuće sa krečenjem i farbanjem stolarije. Već su počeli da planiraju i kako da srede dvorište. Kažu da imaju dovoljno mesta za uzgoj voća, ali i za podizanje plastenika u kome bi mogli da gaje povrće.

U gajenju povrća pogotovo iskustva ima Milan koji je za svoju porodicu već proizvodio povrće dok su živeli u stanu sa malim dvorištem, a od koga su sebi spremili i zimnicu. Imaju sve pohvale i za komšiluk od kojih uvek stižu pozivi za kafu. Oni koji su udaljeni od njih dobrodošlicu su im poželeli i na fejsbuk stranici Donji i Gornji Neradovac.