Predstavljene nove mere za pomoć poljoprivrednicima i potrošačima u EU

Evropska Komisija je danas predstavila niz kratkoročnih i srednjoročnih akcija za poboljšanje globalne prehrambene sigurnosti kao i podršku poljoprivrednicima i potrošačima u Evropskoj uniji zbog sve većeg rasta cena hrane i inputa, kao što su energija i đubriva.

Očekuje se da sukob u Ukrajini, bar kratkoročno, neće uticati na prehrambenu sigurnosti u EU, ali će doprineti poskupljenju kako u Evropi tako i u svetu. Najviše će trpeti stanovništvo sa nižim primanjima. Brisel želi ovakvu situaciju da smanji naglašavajući potrebu da poljoprivreda i lanci snabdevanja u EU postanu otporniji i održiviji, u skladu sa strategijom "Od njive do trpeze". 

Nove mere podrške i pomoći

Najavljen je paket mera koji uključuju pomoć evropskim proizvođačima, ali i obezbeđenje sredstava za najugroženije stanovništvo.

EK se opredelila da preduzme sve da EU kao izvoznik i najveći proizvođač poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, doprinosi globalnoj prehrambenoj sigurnosti, posebno u Ukrajini, Severnoj Africi i Bliskom istoku, koji se u velikoj meri oslanjaju na uvoz žitarica, ali i u Aziji i podsaharskoj Africi.

Dostupnost hrane trenutno nije u pitanju u EU, budući da je kontinent uglavnom samoodrživ za mnoge poljoprivredne proizvode. Problem se javlja kod osiguranja dovoljnih količina stočne hrane što zajedno s ostalim troškovima čija se cena povećala pokazuje ranjivost i rizik od povećanja cena.

Valdis Dombrovski, izvršni potpredsednik Komisije, izjavio je da je sukob u Ukrajini stvorio mnoštvo problema.

"Vreme je da Evropa pokaže solidarnost i da pomogne Ukrajini, njenom narodu i poljoprivrednicima, kao i ranjivim zemljama uvoznicama širom sveta, koje se suočavaju sa povećanjem cena i potencijalnim nestašicama." 

Dodao je da treba razmatrati pitanja pristupačnosti prehrambenih namirnica i preduzeti korake kako bi poljoprivredu i lance snabdevanja hranom učinili otpornijim i održivijim za suočavanje sa budućim krizama.

Januš Vojčehovski, komesar za poljoprivredu, rekao je da je EU "poljoprivredna supersila" i da će pomoći poljoprivrednim proizvođačima da imaju punu podršku Komisije kako bi zadovoljili svetske potrebe za hranom.

"To ćemo učiniti dok radimo na tome da naši lanci snabdevanja budu održiviji i otporniji na buduće šokove."

Pojačana humanitarna pomoć

Komisija podržava Ukrajinu u razvoju i implementaciji kratkoročne i srednjoročne strategije prehrambene sigurnosti kako bi se omogućilo da inputi stignu do farmi gde god se to može izvesti te da se održavaju transportni i skladišni kapaciteti kako bi se omogućilo Ukrajini da prehrani svoje građane i da na kraju povrati svoja izvozna tržišta.

Predložen je program hitne podrške Ukrajini od 330 miliona evra koji će pomoći da se osigura pristup osnovnim dobrima i uslugama, kao i zaštita stanovništva.

EU je pojačala humanitarnu pomoć regijama i grupama stanovništva koje su najviše pogođene. Nastaviće se snažno zalagati za izbegavanje izvoznih ograničenja i zabrana izvoza hrane kako bi se ojačala globalna sigurnost.

Pomoć za poljoprivrednike i potrošače u EU

Kako bi poboljšale pristupačnost hrane, države članice mogu da primene snižene stope poreza na dodatu vrednost i podstaći ekonomske operatere da obuzdaju maloprodajne cene. Državama članicama je na raspolaganju pomoć iz fondova EU, kao što je Fond za evropsku pomoć najugroženijima (FEAD).

Slaba tačka evropskog poljoprivredno-prehrambenog sektora je targetirana i to je zavisnost od uvoznih proizvoda. Prvenstveno se misli na stočnu hranu, a zatim na đubriva i gorivo. To predstavlja izazove na nivou proizvodnje i uzrokovaće porast cena navodi se u izveštaju koji je usvojila Evropska komisija.

U nastojanju da ublaži trenutno stanje, EK predlaže podrške poljoprivrednicima što uključuje paket od 500 miliona evra, kao i povećanje postotaka direktnih plaćanja koja se mogu unaprediti do 16. oktobra naredne godine i pomoći određenim sektorima, najviše tržištu svinjskog mesa s obzirom na tešku situaciju u tom sektoru.

Ugar će se korisiti za useve

Proizvođači će prema novim merama moći koristiti ugar za uzgoj dodatnih useva svih vrsta, a uspostaviće se i privremeni okvir državne pomoći kako bi i nacionalne vlade pružile vlastitu podršku, posebno poljoprivrednicima, proizvođačima đubriva i sektoru ribarstva.

Uspostavljen je novi Evropski mehanizam za spremnost i odgovor na krizu prehrambenu sigurnost (EFSCM), koji okuplja evropske i nacionalne administracije i privatne aktere duž celog lanca snabdevanja koji će izvšiti mapiranje rizika i ranjivosti lanca snabdevanja u EU, nakon čega će predložiti preporuke i odgovarajuće mere ublažavanja.

Komisija će omogućiti da ukupna produktivnost poljoprivrede EU ne bude potkopana. To znači veću upotrebu inovacija kako bi se doprinelo održivom povećanju prinosa, kao što su precizna poljoprivreda, nove genomske tehnike, poboljšano upravljanje hranljivim materijama, integrisano upravljanje štetočinama, biološke alternative hemijskim pesticidima.

Horizon Europe će ulagati u istraživanje i inovacije kako bi zamenili upotrebu sintetičkih đubriva. Veća efikasnost u korišćenju azota, prelazak na zeleni azot za đubriva i valorizacija biomase su među predlozima.

Komisija je pozvala države članice da u tom smislu koriste sve dostupne instrumente u svojim strateškim nacionalnim planovima za period 2023-2027, a što se odnosi na korišćenje alata za upravljanje rizikom, razvoj precizne poljoprivrede ili povezane podrške za povećanje proteinskih useva.