Istraživački tim iz Kalifornije pronašao je rešenje kako pivsku kašu i mešani otpad od hrane pretvoriti u hranjivu tečnost za biljke.
Naučnici sa Univerziteta California-Riverside (UCR) otkrili su kako fermentisani otpad hrane može podstaknuti bakterije koje deluju na poboljšanje rasta useva, čineći biljke otpornijima na patogene i smanjujući štetne emisije ugljenika, piše Science Daily.
Kako je istakla koordinatorka istraživanja, Debora Pagliaćia, korisni mikrobi drastično su se povećali kada su sistemi za uzgoj biljaka dodali fermentisani otpad od hrane.
"Kada ima dovoljno dobrih bakterija one proizvode antimikrobna jedinjenja i metabolite koji podstiču rast", pojašnjava.
Biljke su u ovom eksperimentu uzgajane u stakleniku, a blagodati ovih jedinjenja su zadržani u zatvorenom sistemu navodnjavanja. Dakle, korenje je dobijalo njihovu dozu kod svakog zalivanja.
"To je jedna od glavnih tačaka ovog istraživanja", napomenula je dodavši da se radi o održivom ciklusu u kom se štedi voda tako što se reciklira u zatvorenom sistemu navodnjavanja, a istovremeno mu se dodaje nusprodukt odbačene hrane, što pozitivno deluje na useve.
Otpad predstavlja ozbiljnu pretnju planeti. Samo u SAD-u se baci čak 50 odsto hrane, a većina nije reciklirana, već zauzima više od 20 odsto odlagališta.
Ovaj je istraživački tim ispitao nusproizvode dve vrste otpada - pivsku kašu i mešani od hrane koji bacaju trgovine. Obe vrste istražene su u kompaniji River Road, a nakon toga su dodate sistemu za navodnjavanje citrusa. U roku od 24 sata prosečna populacija korisnih bakterija bila je dva do tri puta veća nego kod biljaka koje nisu zalivane tom tečnošću, a taj trend se nastavio svaki put kada su istraživači dodali rastvor.
UCR-ova naučnica za okolinu Samanta Jing proučavala je hranjive sastojke poput ugljenika i azota u supstratu tretiranih useva. Njena analiza pokazala je skok u količini ugljenika nakon dodavanja ovog đubriva, nakon čega su ga korisne bakterije koristile za svoje razmnožavanje.
"Ako otpadni nusproizvodi mogu poboljšati odnos ugljenika i azota u usevima, te podatke možemo iskoristiti za optimizaciju proizvodnih sistema", pojasnila je Pagliaćia.
Dodatno otkriće je da ni pivska kaša ni mešani prehrambeni otpadni proizvodi nisu pozitivni na salmonelu ili druge bakterije, što znači da njihovo dodavanje ne bi naškodilo biljkama i na kraju - ljudima.
"Nužan je razvoj novih poljoprivrednih praksi", upozorio je fitopatolog i koautor studije, Georgios Vidalakis dodavši da se uzgajivači citrusa u Kaliforniji suočavaju sa istorijskim izazovima poput bakterijskih bolesti i ograničene količine vode.
Iz rezultata naučnog rada je vidljivo da je korišćenje ove dve vrste nusproizvoda u poljoprivredi korisno i da bi moglo smanjiti upotrebu veštačkih đubriva, a u nekim slučajevima oni ne bi bili ni potrebni. Stručnjaci smatraju da bi to pojeftinilo poljoprivrednu proizvodnju.
"Moramo preći na cirkularnu ekonomiju, a ovaj postupak je presudan za zaštitu naše planete od stalnog iscrpljivanja prirodnih resursa i pretnji od sintetičkih gasova", zaključila je Pagliaćia.
Tagovi
Autorka
