Predaje u školi, ali ne odustaje od sela - tako je ovaj profesor spojio svoje ambicije za obrazovanjem i želju da sačuva porodično nasledstvo i tu podiže svoju decu. Ova priča dolazi iz Rače Kraguejvačke, gde se mladi i obrazovani retko odlučuju da ostanu.
Profesor Jovan Golubović iz sela Sipić ima 32 krave i dnevno isporučuje oko 150 litara mleka. Hranu za stoku obezbeđuje sa 60 hektara zemlje, koliko obrađuje sa svojom porodicom.
Za stočara bi ove generalije bile prihvatljive, da na početku rečenice ne stoji - profesor. Jovan ne može da odluči šta je njegovo primarno zanimanje, ali i jednim i drugim se bavi sa istom strašću. Prvo je njegova želja, a drugo je poštovanje porodične tradicije. On je naime četvrta generacija na imanju koja se bavi stočarstvom i ratarstvom u selu Sipić nadomak Rače Kragujevačke.
Jovan već 11 godina predaje elektrotehničke predmete u srednjoj školi u Rači. Ali imanje nije zapostavio, već čim ostavi dnevnik u zbornici, žuri na imanje i nastavlja tamo gde su stali njegovi roditelji, Radiša i Zorica i supruga Gordana. Ona je napustila posao u varošici i posvetila se njihovoj deci Luki i Jovani. Razmišljao je da i on napusti katedru, ali kako je dosta godina posvetio tom zvanju, ne odustaje mu se još.
"A ne odustaje mi se ni od stočarstva. Roditelji su još u poslu, zajedno unapređujemo imanje, pa je lakše. Pogodnost je što je radno vreme prosvetnih radnika drugačije od onih sa klasičnim. A tu su i letnji i zimski raspusti, tako da uklapam obaveze", kaže Jovan.
Jovan Golubović ima 32 krave i dnevno isporučuje oko 150 litara mleka
O njegovom školovanju, kaže majka Zorica, bilo je sporenja u domaćinstvu. Njegov deda nije bio za to da Jovan ide na školovanje i da napušta kuću. Međutim, roditelji su ga podržali i pustili da on odluči. A on se odlučio da može i jedno i drugo. Prvo je, doduše, završio srednju trogodišnju, pa dalje, sve do diplome.
Ovog puta profesor Golubović radije priča o stanju u stočarstvu. Ova godina je kaže, jako teška za stočarsku proizvodnju, a sledeća će biti još teža.
"Ovu godinu ćemo izneti zahvaljujući prošlogodišnjoj biljnoj proizvodnji. Mi smo hranu imali zahvaljujući zalihama. Ali sledeća će biti kritična. Kukuruz je mnogo podbacio, oko 70 procenata biće manji prinos u odnosu na 2016. godinu. Ne pričam napamet, već su to podaci sa jedne parcele koju smo brali, tako da otprilike znamo šta nas očekuje u berbi sa ostalih njiva. I kod deteline i trave je bio veliki gubitak, jer nije bilo dovoljno vode. Imali smo samo dva košenja lucerke, biće teško sledeće godine", prognozira Jovan.
Njegovo domaćinstvo je imalo velike zalihe hrane, jer obrađuju 60 hektara zemlje, dvostruko više nego što im je potrebno za 30 grla stoke.
"Međutim, ako i sledeća bude sušna kao ova, onda ćemo sigurno ići na smanjenje stočnog fonda. Situacija je neizvesna, pa ćemo sačekati sa prodajom viškova hrane", dodaje Jovan.
Otaci i sin zajedno unapređuju imanje - Radiša i Jovan
Ova porodica nije zadovoljna ni visinom subvencija. Jovanov otac Radiša, koji je ceo život u stočarstvu, kaže da je pad subvencija sa 14.000 na 4.000 uticao da mnoge parcele u ovom kraju ostanu zaparložene. I to nije jedina stavka koja je pala. Mleko je bilo 40, a sada je deset dinara manje. Pšenicom se trgovalo po 27, a sada po 17 dinara.
"Na sve to kada dođe još i suša. Onda mora da se gleda samo kako će da se opstane. Nije ovo posao za nežne, već za uporne i izdržljive. Ali ni to nije normalno, nego smo valjda tako navikli", priča Radiša.
O sinu koji nije zapostavio domaćinstvo i uspešno uklapa obaveze u školi i u štali, ne priča mnogo, ali vidi se da je zadovoljan. Podjednako kao i sa unucima, o kojima priča da već sada vole da rade na imanju i oko krava. Ponosan je što njegova mlađa generacija ima oslonac na imanju.
"Ne bih voleo da moja deca budu jeftina radna snaga i da se još time hvalim. Zato smo supruga i ja i radili ceo život", dodaje Radiša.
Foto: Biljana Nenković
Tagovi
Autorka
